DNEVNIK ZABLUDA
Piše Slobodan Maldini
METRO NA VODI
Pred Beogradom su dva velika projekta. Beograd na vodi je
smela zamisao koju je potpredsednik Vučić odlučan da realizuje, čime će biti
spušten centar grada na desnu obalu Save. Drugi poduhvat je Beogradski metro, kojim grad treba da reši narasle
saobraćajne probleme. Mnogi smatraju da ova dva poduhvata ne mogu da budu
realizovana odvojeno. Da bi se grad spustio na vodu, potrebno je da bude
izgrađen železnički čvor u Prokopu, što vodi daljim investicijama u saobraćajnu
infrastrukturu. U ovakvim okolnostima, izgradnja metroa je neizbežna, što zahteva
velika ulaganja u izgradnju podzemnih linija i metro mosta preko Save. U
saobraćajne promašaje proteklih vlasti: izgradnju Mosta na Adi i projekat tzv. "Tramvaja
za 21. vek" do sada su nepotrebno potrošene skoro 2 milijarde evra, a
osnovni problemi nisu rešeni. Da li je moguće primeniti tehničko rešenje koje
će zadovoljiti potrebe grada a pritom nas neće uvući u nove, bespotrebne
investicije?
Pre nekoliko godina radio sam studiju izvodljivosti tzv.
"Metroa na vodi". Ideja je nastala iz potrebe rešavanja jednostavnog
i jeftinog javnog prevoza putnika u ekonomskim i terenskim uslovima u kojima se
nalazi Beograd. Nastao na obalama dve najveće regionalne reke, grad je
priobalje starog i Novi Beograd razvio nasipanjem i regulacijom plavnog tla.
Stari Beograd je sagrađen na brdu na kojem dominiraju Terazijski i Kalemegdanski plato. U teškim prirodnim uslovima,
izgradnja klasičnog metroa je preskupa. Ograničenja terena upućuju na
tehnološki napredno i ekonomski isplativo rešenje - izgradnju vazdušnog umesto
podzemnog saobraćajnog sistema - vazdušnog
tramvaja. Ideja preuzeta od skijaških centara primenjena je u gradovima, poput:
Tramvaja ostrva Ruzvelt u Njujorku (na slici), Portlandskog vazdušnog tramvaja
ili Vazdušne linije Emirata nad Temzom u Londonu. Dvospratne kabine kapaciteta
200 putnika primenjene su na žičari Vanoaz u Francuskoj. Iako sagrađena na
nepristupačnom terenu, koštala je 15 miliona evra, 5 puta manje od beogradskih "španskih tramvaja".
Prva linija beogradskog metroa na vodi spajala bi
Zemunski kej i Kalemegdan. Trasa bi vodila duž desne obale Dunava, iznad
zelenog pojase i reke. Sa kapacitetom kabina preko 200 osoba, mogući protok je 3-4000
putnika na sat, odnosno do 60.000 dnevno. Ovakav transport ne zavisi od
vremenskih uslova, ne poznaje saobraćajnu gužvu ni semafore, tih je i ne
zagađuje okolinu. Cena izgradnje linije Metroa na vodi je reda statističke
greške u odnosu na cenu izgradnje klasičnog metroa.
No comments:
Post a Comment