Dnevnik zabluda
Ideologija i umetnost
Piše Slobodan Maldini
Umetnost i ideologija če često prepliću. Umetnici koji su
živeli u vremenu i društvu u kojem je ideologija bila dominantna, stvarali su
pod njenim uticajem. Veza umetnosti i ideologije u velikom broju slučajeva
uticala je na biografije stvaralaca, a životni putevi umetnika koji su stvarali
u doba u kojem je ideologija bila osnov, često su imali nepredviđen kraj. Opisaću
sudbine trojice naših ideološki različitih umetnika.
Slikar i grafičar, Đorđe Andrejević Kun (1904-1964), sin
grafičkog majstora iz Vroclava, završio je štamparski zanat u Beogradu, nakon
čega je nastavio da uči slikarstvo. Bio je učesnik Španskog građanskog rata i
Narodnooslobodilačke borbe. 1945. radi kao šef odseka za umetnost u
Ministarstvu prosvete, a od 1950. je član SANU.
Slikar, likovni kritičar i arhitekta Branko Popović
(1882-1944) završio je Tehnički fakultet u Beogradu. Studirao je slikarstvo u
Minhenu i Parizu. Izlagao je na izložbama u Parizu, Londonu, Veneciji. Kao
učesnik u Balkanskim ratovina ranjen je kod Kumanova, a za hrabrost u Prvom
svetskom ratu dobio je francuski orden Legije časti. Zagovornik demokratije, 1941.
učestvovao je u izradi "Srpskog civilnog plana" sa srpskim
intelektualcima (Čajkanovićem, S. Stefanovićem i dr.). Iste godine biva
zatvoren u logor na Banjici. Uspeo je da se izvuče i vrati na funkciju dekana
Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Srećan i ozaren zato što je dočekao
oslobodioce, na dan ulaska partizana u Beograd 1944. Popović je uhapšen od nove
vlasti. Prema jednom svedočenju, islednik je počeo da vređa Branka, koji je
zbog toga ustao i udario mu šamar. Islednik je zatim izvadio pištolj i ubio ga. Popovićevima
je konfiskovana kuća u Knez Mihailovoj 24, a supruga sa decom je izbačena na
ulicu. U kuću se odmah uselio Brankov dugogodišnji "prijatelj" Đorđe
Andrejević Kun. U novom stanu, Kun je priredio prijem za tada ugledne slikare,
na kojem se pohvalio da "piju iz čaša Branka Popovića".
Desimir Žižović Buin (1920-1966), samouki slikar i strip
crtač, završio je četiri razreda škole. U vreme Drugog svetskog rata bio je
pripadnik kraljevske otadžbinsk vojske, gde je ilustrovao listove "Mladi Ravnogorac"
i "Ravnogorski borac". Kada su ga partizani zarobili, navodno, streljanja
ga je pomilovao Đorđe Andrejević Kun. Posle oslobođenja, 1944. Buin je u Kunovoj
radionici izrađivao portrete Tita i Staljina. Autor je edicije "Mirko i
Slavko", stripa o dečacima- partizanima koji se bore protiv "naivnih
i glupih Nemaca" (na slici). Sa 200.000 štampanih primeraka po jednoj
epizodi, bio je to najtiražniji strip u Jugoslaviji. U ovom kultnom
komunističkom blokbasteru partizani su pobili više Nemaca nego što ih je
kročilo u našu zemlju, ali nisu ubili nijednog četnika. Sam Buin je izjavio da
su "Mirko i Slavko" nastali po uzoru na grafike Đorđa Andrejevića -
Kuna.