Dnevnik zabluda
Mudri urbanista
Piše Slobodan Maldini
U Beogradu je nedavno boravio danski urbanista Jan Gel,
promovišući knjigu "Gradovi za ljude". Bio je gost Beograda i 2009,
kada je sa "Lukom Beograd" ugovarao urbanistički projekat gradskog dunavskog
priobalja. Ovaj put, Gel sa gradskim vlastima dogovara uređenje novobeogradske
dunavske obale i rekonstrukciju Parka prijateljstva koji se nalazi u blizini
Muzeja savremene umetnosti na Ušću. Danski arhitekta je beogradskim čelinicima
uputio nekoliko "mudrih" saveta. Predloživši da se Beograd u razvoju
saobraćaja ugleda na dansku prestonicu, on je ukazao na neophodnost uvođenja
bicikla kao prevoznog sredstva. U Kopenhagenu
čak 80% stanovnika ide na posao ili školu biciklom. Da bi Beograd unapredio
gradski saobraćaj, treba sa ulica da protera automobile. Prema Gelu, potrebno
je drastično smanjiti broj postojećih parkinga i garaža, a za ulazak kolima u
centar Beograd treba da naplaćuje 10 evra po vozilu, kao što čine London i
Singapur. Predlaže da bude povećana cena goriva čak 10 puta (!), a "dobro
bi bilo drastično povećati i cene automobila". Na ovaj način, "mudri"
urbanista tvrdi da će Beograd rešiti svoje saobraćajne probleme. Međutim, kako Kopenhagen
živi nakon što je proterao automobile?
Danska prestonica danas je suočena sa problemima koji su
nastali nakon uvođenja velikog broja biciklista u gradski saobraćaj. Bez obzira
što je izgradio mrežu biciklističkih saobraćajnica širokih i po 3 metra,
Kopenhagen se bori sa teško rešivim problemom biciklističkog saobraćajnog
kolapsa. Vožnja bicikla u ovom gradu daleko je od sigurne i ugodne, ona je
zastrašujuća za veliki deo stanovnika. Za vreme špica biciklističke staze su
zagušene, što je dovelo do sve agresivnije vožnje i stvorilo neprijateljsko okruženje
za manje vešte bicikliste. Vožnja biciklom u ovom gradu je frustrirajuća i
nebezbedna. Suočivši se sa ovim problemom, Kopenhagen traži rešenje u izgradnji
tzv. "biciklističkih autoputeva", na kojima će biciklisti moći da
voze brzo. Pokušava i sa uvođenjem signalizacije koja bi stvarala "zeleni
talas" za bicikliste. Posle svega, grad se ipak vraća metrou i gradskoj
železnici, povećanju broja autobusa i razvoju lakog gradskog tramvaja, što ne
pominje "mudri" danski urbanista.
Gel ne uzima u obzir da je konfiguracija Beograda
brdovita i da na primer biciklom nije moguće popeti se Balkanskom ulicom.
Takođe, on ne zna da je ovo grad starih ljudi, koji često ne mogu da izađu iz
svojih stanova za vreme dok im je lift pokvaren, a kamoli da voze bicikle. Ako
im dignemo cenu goriva 10 puta, oni neće moći da voze ni automobile. Iako
praktični, kod Sava centra i danas gradski bicikli na električni pogon uzalud
čekaju vozače, ali ih nema. Jer, Beograd nije Kopenhagen, niti kineski gradovi
gde su biciklisti tradicionalni po prirodi stvari, a ne po savetima stranih
urbanista. (Na fotografiji: bicikli u Kopenhagenu)