Dnevnik zabluda
Paralelni svetovi
Piše Slobodan Maldini
Nedavno sam preko interneta prodao primerak svoje
"Enciklopedije arhitekture" beogradskom bibliofilu. Kada sam mu odneo
knjigu, pohvalio mi se da poseduje biblioteku od 60.000 knjiga, jednu od
najvećih kod nas. Njen najvredniji
deo su predratna izdanja, među kojima i mnoga veoma retka. Međutim, ovaj
osamdesetogodišnjak mi se požalio da je ulažući ceo život u knjige izgubio
veliku materijalnu vrednost. Jer, danas knjige nisu na ceni, a bibliofilske
kolekcije mnogi procenjuju po vrednosti stare hartije. Sutradan sam sreo
prijatelja, poznatog izdavača knjiga iz oblasti arhitekture i kulture. Požalio
mi se da je, nervirajući se na nedavno održanom Sajmu knjiga, izgubio vid na jedno
oko. Naime, ovogodišnji sajam pratila je opsežna akcija finansijske policije
koja je zbog fiskalnih kasa zatvorila brojne sajamske štandove. Zbog toga,
stotine malih izdavača završiće godinu sa rupama u budžetu, istrošivši se jer
su zakupili sajamski prostor po astronomskim cenama, ne ostvarivši promet. I
dok je Beogradski sajam - paralelni svet u odnosu na svet kulture - na grbači
izdavača inkasirao milione evra za nekoliko dana trajanja ovog vašara kulture, mali
izdavači su zabrinuti za svoju budućnost. Jer, samo onaj koji radi u izdavaštvu
zna koliko je danas teško i skupo napraviti, prodati knjigu i povratiti uloženo,
posebno u vreme kada tiraži broje svega par stotina primeraka.
Sigurno isplativa su ona izdanja u koja ulaže država. A u
takvom, idealnom svetu izdavaštva, često nikoga nije briga za sadržaj onoga što
se objavljuje. Tako je nedavno beogradski Arhitektonski fakultet objavio knjigu
o ličnostima zaslužnim za razvoj nastave na fakultetu tokom proteklih 170
godina. U ovoj šturoj ali skupoj brošuri pojavljuju se i neki predstavnici
drugog, paralelnog sveta, koji ne
pripada arhitekturi. Tu su objavljene biografije i onih koji su upisali fakultet ali ga nisu
studirali ili onih koji se ne bave arhitekturom, već su poznati u svetu panka,
roka i drugih zanimanja. Možda je dobro što su u knjizi prisutni poznati muzičari
poput pokojne Margite Stefanović ili ostarelog pankera Predraga Vraneševića,
iako oni nemaju veze sa nastavom na ovom fakultetu. Međutim, ono što smeta je
što priređivači knjige pokušavaju da u svoj akademski svet uvedu vanakademske
ličnosti koje su postale slavne upravo na otporu prema akademskim tokovima
kulture. Svima je jasno da se tu
radi o dva potpuno izdvojena, nespojiva, paralelna sveta. Sa jedne strane je
svet onih koji "u nedostatku hleba jedu kolače" a sa druge je svet
onih buntovnih, koji su često primorani da žive i bez hleba. Zbog toga,
iznenađuje pojava "društvenih otpadnika" među akademskom elitom. Jer,
oni koji danas veličaju sebe kroz svet Margite, nisu bili zainteresovani za njega
kada je na primer, ona umirala u domu, na dnu društvene lestvice.
No comments:
Post a Comment