Dnevnik zabluda
Gradnja i rokovi
Piše Slobodan Maldini
Realne su pretpostavke da ni posle tri decenije čekanja
pred vratima Evropske unije, Srbija neće postati njen član. Jer, po ovom
pitanju koje je važno za Srbiju, Evropa ne postavlja rokove. Međutim, u
arhitekturi i građevinarstvu rokovi su izuzetno bitni. Nakon prekoračenja predviđenog
roka gradnje, efekti tog projekta često gube na vrednosti do te mere da obezvređuju
njegov smisao. Arhitektonski i drugi objekti koji nisu izgrađeni u predviđenim rokovima
gube ekonomsku vrednost, jer su se okolnosti nakon isteka rokova često
promenile. Kod nas je redovna praksa da proces izdavanja građevinske dozvole
traje i po godinu dana. Ako izgradnja jedne savremene fabrike danas kasni jednu
godinu, jasno je da su se tokom te godine dogodile drastične promene u
tehnologiji proizvodnje primenjene u fabrici, zajedno sa promenama na tržištu
kojem su namenjeni proizvodi ove fabrike. Konačno, svet se u periodu od godinu
dana drastično promenio. Kašnjenje u izgradnji građevinskih objekta obavezno dovodi
do nenadoknadivih gubitaka.
Tokom nedavne posete Srbiji kineski premijer Li Kećijang
izjavio je da će Kina pokušati da izgradi brzu prugu od Beograda do Budimpešte
za dve godine. Da su ove reči nekim slučajem izgovorene od strane nekog drugog
zvaničnika, malo ko bi poverovao u njihovu verodostojnost. Izgradnja 400km
pruge kojom će ići vozovi brzinom 160km/čas za dve godine znači podizanje 0,5km
pruge dnevno. Međutim, kako se gradi kod nas? Uporediću dve nedavno najveće
graditeljske investicije: Most na Adi i Pupinov most u Beogradu. Most na Adi je
dugačak 996m, građen je 4 godine, od 2008. do 2011. Izgradila ga je austrijska
kompanija "Por" za sumu 360 miliona evra. Pupinov most (na slici) sa 1.507m
je duži od prethodnika a građen je 3 godine, od 2011. do 2014. Izgradila ga je
kineska firma "Čajna roud end bridž korporejšn" za skoro upola manju
sumu, 212 miliona evra. Međutim, potpuno drugačije brojne vrednosti iskazane su
u periodu obnavljanja zemlje nakon bombardovanja od strane NATO snaga. Obnovu
Srbije posle NATO bombardovanja izvršila su domaća preduzeća, domaćim
sredstvima. Samo godinu dana posle bombardovanja, tokom 2.000. obnovljeno je
čak 38 srušenih mostova u Srbiji. Ukupna vrednost ulaganja u obnovu 35 mostova
i sanaciju 3 mosta, uključujući i nadvožnjake, iznosila je 25,7 miliona evra.
Za godinu dana domaća preduzeća izvršila su radove obnove zemlje koji su, pored
mostova, uključili: elektroenergetsku strukturu, stambene i industrijske
zgrade, putne pravce i dr. Ukupna obnova Srbije koštala je oko 152 miliona
evra.
Sve ovo upućuje na zaključak da smo sposobni da sami
realizujemo kapitalne građevinske projekte, po realno niskim cenama i realno kratkim rokovima.
Potrebno je samo mobilisati sopstvene potencijale, kako radne - stručnjake i radnike,
tako i finansijske.