Dnevnik zabluda
Bioskopi
Piše Slobodan Maldini
Nedavno je grupa mladih ljubitelja filma
"okupirala" napušteni i oronuli beogradski bioskop
"Zvezda". Njihov cilj bio je da skrenu pažnju javnosti na izuzetno
loše stanje u domaćim bioskopima. Ovim činom pokrenuli su lavinu koja je sobom
povukla mnoga pitanja vezano za prošlost i stanje u srpskoj kinematografiji,
posebno za stanje zapuštenih bioskopskih sala. Vrlo brzo, akciju je podržao
veliki broj ljubitelja sedme umetnosti. Posebno su je podržali oni koji još
uvek veruju da su u našem društvu moguće sistemske promene na osnovu
inicijative male grupe zanesenjaka. Zaista, bilo je krajnje vreme da se na
planu masovne kulture preduzmu radikalne mere radi podrške inicijativi za
obnovu bioskopa kao posebnih institucija naše kulture. Cilj je postignut. Pažnja
javnosti usmerena je na hronične funkcionalne probleme naše kulture, a javnost
je pozvana na konkretnu akciju. Zbog čega je bioskop toliko važan za naše
društvo da se ono pokrenulo u odbranu ove inicijative?
Juna 1896., samo pet meseci nakon što su Parižanima
predstavljene prve "pokretne slike" pronalazača tzv. "kinematografa" braće Limijer, Beograd
je imao priliku da vidi prvi filmski zapis. Prve "žive slike"
prikazane su u našoj prestonici u kafani kod "Zlatnog krsta", koja se
nalazila na mestu kasnije podignutog terazijskog "Dušanovog grada". I
sam kralj Aleksandar Obrenović prisustvovao je jednoj među prvim predstavama. Nakon
prvog filma, Beograd nije imao bioskopsku predstavu sve do 1900., kada su se pojavili
putujući bioskopi prikazujući pod šatorima "žive slike". Predstave su
organizovane na beogradskim poljanama poput onih kod Zelenog venca, Malog
Kalemegdana, Tašmajdana. Prvi stalni bioskopi otvoreni su 1906., a među najposećenijima
bio je kod "Hajduk - Veljka", na početku današnje Knez Mihailove
ulice, zatim kod "Starog Petrograda" ili kod "Crne mačke",
na uglu Nemanjine i Garašaninove ulice. Kod "Takova", na današnjim
Terazijama, bioskopske predstave bile su besplatne. Među uglednima bio je
"Moderni bioskop" braće Savića u današnjoj Kolarčevoj ulici. Tvorac
prvih srpskih igranih filmova Svetozar Botorić, u zakupljenom hotelu
"Pariz" otvorio je pozorište "Orfeum" u kojem su počev od
1908. održavane redovne bioskopske predstave. Vlasnik bioskopa "Kasina"
Đoka Bogdanović od 1913. snima prve filmove, a iste godine bioskop
"Kolarac" vode braća Cvetković. Do Prvog svetskog rata, u Beogradu je
radilo 18 stalnih bioskopa, a svi veći gradovi, poput Novog Sada, Sombora,
Valjeva, Kragujevca, Subotice, imali su svoju projekcionu salu. Nedavno "okupirani"
bioskop "Zvezda" na Terazijama otvoren je pre više od jednog veka,
1911., a nosio je ime "Koloseum".
Danas se
bioskopi u Srbiji gase ili propadaju, čak i oni koji su proglašeni za kulturna
dobra. Novi bioskopi nemaju više kulturnu ulogu, već služe isključivo za
zabavu.
No comments:
Post a Comment