Dnevnik zabluda
Kritičari i kritizeri
Piše Slobodan Maldini
U našoj književnoj kritici poznat je odgovor Jovana
Skerlića Vladislavu Petkoviću Disu koji ga je pozvao da i sam piše poeziju: "ja
nisam kvočka da mogu da snesem jaje ali znam koje je mućak". Međutim, za
razliku od književnih, arhitektonski kritičari treba da znaju "da snesu
jaja", odnosno, da reše problem. To znaju samo oni retki.
Ali, postoji i druga grupa, kritizeri, koji kritikuju i
utiču na usvajanje planova a pritom nisu sposobni da predlože niti sprovedu
rešenja za postojeće probleme. Oni
kritiziraju da bi skrenuli pažnju na sebe, a ne na problem. Oni su nedorasli
poslu, retrogradni i kontraproduktivni. Njihovi stavovi mogu da dovedu do
konfuzije, jer o aktuelnim problemima često šire glas koji je nejasan javnosti
i nerazumljiv struci. Po pravilu, kritizeri nikada nisu napisali neko stručno
delo, niti su projektovali kvalitetan arhitektonski objekat. Što su problemi
značajniji, veći je broj kritizera koji se njima bave. Tome doprinose i
same stručne institucije, jer o istim problemima ćute. Kritizeri su aktivni u opštinama,
komisijama za urbanizam, upravnim odborima - svuda gde se donose važne odluke
za planiranje i urbanizam gradova. Njih plaćaju interesne grupe i lobiji da bi
ostvarivali njihove ciljeve. Nasuprot, kritičare niko ne plaća. Oni
trpe zbog svojih ubeđenja i stavova. Njih društvo neće da stručno angažuje, niti
zaposli. To je i logično, jer oni nikada
neće zastupati stav koji je nastao iz interesa grupa i pojedinaca, već onaj
koji je prema njihovom profesionalnom shvatanju ispravan.
Jasno je zašto
o aktuelnim problemima u urbanizmu redovno ćute: Zavod za urbanizam, Zavod za
zaštitu spomenika kulture, Inženjerska komora Srbije ili Arhitektonski fakultet.
Oni zavise od budžeta ili milosti vlasti. Državne institucije retko se oglašavaju
kritikama. Tako se na pr. povodom projekta "Beograd na vodi", sa
skoro dve godine zakašnjenja, ozbiljno oglasila samo jedna državna institucija
- Srpska akademija nauka i umetnosti, koja je predstavila svoje primedbe.
Neformalno udruženje Akademija arhitekture Srbije tokom protekle dve godine
uputilo je brojne kritike ovog projekta, koje nisu imale većeg odjeka.
Kritičari su u
urbanizmu dobrodošli jer ukazuju na probleme, analiziraju ih, predlažu njihovo
alternativno rešenje i argumentima utiču na javnost i vlast da ta rešenja budu
prihvaćena i realizovana. Kritizeri razgrađuju dostignuća kritičara,
relativizuju probleme, zamenjuju teze i skrivaju od javnosti prave namere
investitora. Oni su kontraproduktivni, dovode do pogrešnog pristupa rešavanju
problema i usvajanja katastrofalno loših rešenja. Nažalost, kritizere nije
moguće isključiti iz sistema odlučivanja. Oni se često sakrivaju iza državnih
institucija. U tom slučaju, teško je opovrgnuti njihove stavove i ukazati na
njihovo pogrešno delovanje.