Slobodan Maldini: Izdavački poduhvat, "Večernje novosti"

Dnevnik zabluda

Izdavački poduhvat

Piše Slobodan Maldini

Nedavno je izašla iz štampe knjiga "Rečnik pojmova likovnih umetnosti i arhitekture" u izdanju Srpske akademije nauka i umetnosti i Zavoda za udžbenike. Objavljen je prvi od najavljenih pet tomova edicije, koji na oko 600 strana obuhvata pojmove iz likovnih umetnosti poređane po azbučnom redu od početnog slova "A" do "Đ". Na Beogradskom sajmu knjiga ovo delo je privuklo pažnju žirija, a izdavačka kuća Zavod za udžbenike proglašena je izdavačem godine.

Prvi tom ove edicije je rezultat višedecenijskog rada velikog broja predstavnika srpske kulturne intelektualne elite. Ideja o izradi Rečnika nastala je tokom 1990-tih, a rad na njemu odvijao se u nekoliko etapa, počev od 1981. do danas. Među 47 članova odbora za izradu Rečnika su najpoznatije ličnosti srpske kulture, brojni akademici, među kojima su i pokojni: Olga Jevrić, Vojislav Korać, Dejan Medaković, Ljubica Sokić, Ivan Antić, Mihailo Marković, Miodrag Mića Popović, Mladen Srbinović, Stojan Ćelić, Miodrag B. Protić, Nedeljko Gvozdenović, Peđa Milosavljević, Branislav Kojić, Lazar Trifunović, Dragoslav Srejović, Aleksa Čelebonović, Radomir Reljić, kao i žive eminentne ličnosti: Nikola Kusovac, Vladeta Jerotić, Svetomir Arsić Basara, Nikola Tasić, Zoran Gavrić, Dušan Otašević, Jerko Denegri, Milan Lojanica... Tekstove u prvom tomu Rečnika napisalo je čak 80 spoljnih saradnika, među kojima su: Kosta Bogdanović, Nandor Glid, Miodrag Miško Šuvaković, Mileta Prodanović, Lidija Merenik. Odbor je pripremio tekstove za štampu 2012. godine, a knjiga je izašla iz štampe u jesen 2014.

Ovakva knjiga svakako zaslužuje izuzetnu pažnju, jer upotpunjuje prazninu koja postoji u srpskoj leksikografiji. Međutim, knjiga pokreće i neka druga pitanja vezano za stanje u našoj kulturi i posebno srpskoj kulturnoj eliti. Osnovno pitanje je: kako je moguće da ovoliki broj uglednih ljudi, unutar najuglednije srpske institucije - SANU, tokom 33 godine nisu uspeli da realizuju Rečnik pojmova, odnosno realizovali su samo prvi tom od predviđenih pet? Svet se promenio od poletanja čoveka u kosmos 1961. do sletanja na Mesec, za samo 8 godina. Neshvaljivo je da ovoliki broj i ovakva koncentracija srpske elite nije bila u stanju da realizuje jedan standardni izdavački projekat. Da li je za sporost u realizaciji kriv izostanak podrške države? Podrška društva svakako nije uticala na sporost realizacije projekta. Većina članova Odbora za izradu Rečnika uživali su ili uživaju punu materijalnu i drugu podršku zajednice. Za spoljne saradnike - autore tekstova među kojima su i nezaposleni i oni bez redovnih primanja to nije slučaj. Svaki projekat, ukoliko je kvalitetan, podržan je bilo od društva ili od čitalaca - kupaca knjige. Da li je za ovakav odnos prema projektu odgovorno društvo? Očigledno da nije. Odgovorna je elita koja projekat vodi.

Slobodan Maldini: Ruski arhitekti u Srbiji, "Večernje novosti" 22. novembar 2014.

Dnevnik zabluda

Ruski arhitekti u Srbiji

Piše Slobodan Maldini

Posle Oktobarske revolucije 1917. godine, oko dva miliona Rusa koji nisu podržavali novi režim otišlo je iz Rusije u svet. Procene su da je do 1920. u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca došlo oko 50.000 Rusa. Najveći broj doseljenika nastanio se u Beogradu, Pančevu, Sremskim Karlovcima i Beloj Crkvi. Emigranti su uglavnom bili pripadnici intelektualne elite i plemstva. U vreme kada je na prostoru Kraljevine SHS bilo 50% nepismenih, po popisu stanovništva iz 1922. tu je živelo 12% visoko obrazovanih Rusa, a samo njih 3% bili su bez obrazovanja. Rusi su dali izvanredan doprinos razvoju srpskog Narodnog pozorišta, posebno baleta, razvili su kod nas umetnost muzike, fotografije, kinematografije. Ostavili su trag na crkvenom slikarstvu ali i u oblastima nauke i tehnike - medicini i vazduhoplovstvu. U ovom periodu istorije Srbije karakterističnom po nedostatku obrazovanog kadra i intelektualaca, istaknuta mesta u srpskoj kulturi, posebno u arhitekturi, zauzeli su ruski emigranti.

Nakon Prvog svetskog rata Beograd je postao glavni grad nove države. Uslovi razvoja prestonice bili su drugačiji od onih pre rata. Posleratne godine obeležila je intenzivna izgradnja jer su građevinske i druge opšte potrebe u ratom opustošenoj zemlji bile velike. Međutim, estetski kvalitet srpske arhitekture bio je tada vrlo nizak. Veliki pomak koji su načinili ruski arhitekti u Srbiji dogodio se na polju estetike građenja. U Beogradu je u to vreme stvaralo oko 50 ruskih arhitekata, koji su dominirali arhitektonskom scenom. Oni su sagradili na stotine objekata širom Srbije, a sam Beograd razvili su do nivoa monumentalne prestonice. Među značajnim objektima u Beogradu na kojima su radili ruski emigranti bila je zgrada Narodne skupštine (započeta 1907. a završena 1936.), delo koje je započeo Jovan Ilkić, nastavio njegov sin Pavle Ilkić, a dovršio ruski akademik, arhitekta Nikolaj Nikolajevič Krasnov (1864-1939). Zgradu Ministarstva šuma i ruda (danas zgrada Ministarstva inostranih poslova) započeo je Dragiša Brašovan, a završio krajem 30-tih takođe Krasnov (od 1928. do 1938., na fotografiji). Ovaj ruski arhitekta je izgradio i palate Ministarstva finansija na suprotnim uglovima ulica Miloša Velikog i Nemanjine (1928). Vilhelm Baumgarten (rusko ime: Vasilij Fjodorovič, 1879 - posle 1945) je 30-tih godina, u neposrednoj blizini prethodnih objekata u ulici Miloša Velikog, podigao zgradu Generalštaba (1928.), monumentalnu palatu za to doba, a projektovao je i zgradu Ruskog doma (1933.). Zgradu Patrijaršije je projektovao (1934-1935) na mestu stare Mitropolije iz XVIII i XIX veka Viktor Viktorovič Lukomski (1884-1947), koji je takođe projektovao i zgradu Starog dvora (1934.). Vasilij(e) Mihajlovič Androsov (1872-1944) je preprojektovao fasadu Glavne pošte u Takovskoj (1938).

Slobodan Maldini: Potapanje Beograda, "Večernje novosti", 15. novembar 2014.

Dnevnik zabluda

Potapanje Beograda

Piše Slobodan Maldini

POTAPANJE BEOGRADA

Često je pisano i debatovano o projektu "Beograd na vodi". Njegovi kreatori predstavili su maketu budućeg dela grada na Savskom amfiteatru. Gradski urbanisti izradili su svoj urbanistički predlog realizacije ove atraktivne lokacije. Predstavnici arhitektonskih udruženja izrazili su svoje protivljenje ovakvom urbanističkom rešenju.

Pitanja koja mnogi postavljaju su: da li je Beogradu potreban plan razvoja grada na vodi, da li je izrađeni plan dobar, da li je projekat ostvariv i da li je održiv? Naravno, Beograd treba da se "spusti" na obale reka. Naš glavni grad ima kvalitetniji geografski položaj u odnosu na evropske prestonice. Spoj dve najveće regionalne reke - Dunava i Save čini geografski veoma atraktivnu poziciju. Beogradu je neophodno urbanističko rešenje grada na vodi i šteta je što takav plan nije donet ranije. Međutim, nakon sagledavanja najnovijeg urbanističkog predloga Beograda na vodi, vidimo da je on nedovoljno dobar, mada je bolji od situacije u kojoj plan ne postoji. Svako urbanističko rešenje ima svoje pozitivne strane ali i mane i potrebne su brojne analize i praktične provere da bude utvrđen njegov kvalitet. Da li je ovaj projekat ostvariv? Svaki plan je ostvariv u onoj meri u kojoj društvo veruje u njega i podržava ga. Da li je održiv? Danas nije moguće sa sigurnošću odgovoriti na to pitanje, obzirom da na održivost utiču i faktori na koje nemamo uticaj.

Zbog čega se onda digla tolika buka oko "Beograda na vodi" i ko nosi odgovornost za ovaj projekat? Plan "Beograda na vodi" donet je brže nego što je naša javnost to mogla da prihvati. Iniciranje i proceduru realizacije ovog projekta vodi uski krug ljudi, na nedovoljno transparentan način, uz malo učešće javnosti i stručnjaka na polju urbanizma i arhitekture. Dogodilo se da je stručna javnost odreagovala tek nakon donošenja plana, umesto da je bila uključena u njegovu izradu. Plan je rađen "po meri" investitora, a ne po potrebama građana. Da podsetim, u zapadnom svetu kao i u zemljama u razvoju, planovi se često rade prema potrebama investitora, kada druge opcije realizacije ne postoje. Malo je zemalja na svetu koje sebi mogu da priušte izrade planova "po meri" svojih stanovnika, kao što su: Danska, Norveška, Švajcarska. Da bi ovakav razvojni plan mogao da bude realizovan, potrebna je čvrsta odluka države, a potom i moćni investitori koji mogu da ga realizuju. A takvi investitori u Srbiji ne postoje.

Čija je odgovornost? Prsti skeptika uprti su u političare. Međutim, na njima ne leži teret odgovornosti. Cilj politike je razvoj društva. Sredstva za razvoj su ograničena i u našim uslovima teško dostupna. Zbog toga se i država okreće onima koji imaju finansijsku snagu. Odgovornost nose urbanisti, koji su i izradili ovaj plan. Jer, njihov uticaj na ovom polju je presudan.

Slobodan Maldini: Konceptualisti, "Večernje novosti", 8. novembar 2014.

Dnevnik zabluda

Konceptualisti

Piše Slobodan Maldini

Zbog besparice, država je odlučila da ne bude održan naredni Oktobarski salon. Iako je Salon proteklih godina okrenut inostranim stvaraocima i već odavno ne pripada srpskim umetnicima, oni su sada definitivno ostali bez svoje nekada najznačajnije manifestacije. Međutim, nedavno je država otkupila konceptualni video rad bivše jugoslovenske a danas američke umetnice Marine Abramović "Ispovest" u kojem ova konceptualistkinja "razmenjuje misli sa magarcem". Plaćena je neverovatna suma za naše uslove, veća od 100.000 dolara. Kome je i zbog čega razgovor sa magarcem na engleskom jeziku toliko vredan za srpsku umetnost? Zbog čega se naše društvo odriče srpskih umetnika? Zbog čega državi nisu interesantne stotine značajnih srpskih umetnika među kojima većina živi i stvara na ivici egzistencije? Ubeđen sam da bi mnogi među njima vrlo rado svoja dela donirali društvu, kada bi im se za to ukazala prilika. Nadasve, najnovije aktivnosti Marine Abramović, poput osnivanja i rada njenog Instituta, zasnovane su na brojnim i vrednim donacijama koje umetnica skuplja putem svojih kampanja preko interneta. Za osnivanje "Instituta Marina Abramović", umetnica je preko interneta prikupila početnih 650.000 dolara. Sada prikuplja donacije i za tekuće troškove svoje kulturne ustanove, bez obzira što u njoj besplatno rade volonteri. Ubeđen sam da bi sama Abramovićeva svoj video rad sa magarcem kao akterom drage volje donirala Srbiji, samo da je bila i zamoljena da to učini. Ovako, ostaje gorak ukus da je plaćeno nešto što svaki uporniji poznavalac računara može da preuzme sa interneta besplatno.

Našim istoričarima umetnosti nisu interesantni srpski konceptualisti, do te mere da nisu ni prepoznali njihovo postojanje u oblasti arhitekture. Arhitektura nije pronašla svoj put do naših galerija i muzeja. Neki arhitekti su razvili konceptualan pristup zato što su njihove ideje, izražene nekonvencionalnim sredstvima, toliko ispred vremena da ih nije moguće realizovati. Naši najznačajniji arhitekti - konceptualisti su: Bogdan Bogdanović, Predrag Ristić, Ivan Ratković, grupa "Meč" (Musić, Ećimović, Čehovin, Maldini i Žutić). Njihovi radovi nisu materijalizovani, a sačuvani su u formi skica, maketa, fotografija, filmova. Bogdanović je suštinu svog memorijalnog kompleksa u Kruševcu (na slici) izrazio zapalivši ga, Ristić se ritualno kupao u Dunavu opisujući ideju Lepenskog Vira, Ratković je na Ušću postavio ploču sa natpisom da je "odlučio da tu ne gradi", grupa MEČ je u Knez Mihajlovoj ulici podigla "Rimski forum" koji je trajao samo tri dana... Oni su iza sebe ostavili fotografski materijal, ali ne i trajna izvedena dela. I pored svetskih priznanja koja su dobili protagonisti srpske konceptualne arhitekture, nažalost, srpski istoričari umetnosti, pa ni društvo u celini, nisu prepoznali njihov rad.

Slobodan Maldini: Sajam knjiga, "Večernje novosti", 1. novembar 2014.

Dnevnik zabluda

Sajam knjiga

Piše Slobodan Maldini

Kao i prethodnih godina, na 59. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga svoju jednogodišnju produkciju predstavili su brojni srpski izdavači. Na najmasovnijoj kulturnoj manifestaciji kod nas i najvećem sajmu knjiga u regionu učestvovalo je oko 480 izdavača, manje nego prošle godine, na površini koja je veća nego na prošlom Sajmu knjiga. Prema podacima Narodne biblioteke, tokom proteklog godišnjeg perioda štampano je u Srbiji oko 10.500 naslova, što nas svrstava na zavidno mesto među zemljama u okruženju. I pored brojnih knjiga koje su ove godine objavili srpski izdavači, arhitektura kao osnovna umetnička i tehnička disciplina malo je zastupljena među njima. Zbog čega je tako?

Arhitektura je oblast kojom se u Srbiji bavi veliki broj obrazovanih lica. Na desetak fakulteta u Srbiji svake godine diplomira oko 1000 mladih arhitekata. Broj arhitektonskih biroa kod nas meri se stotinama. Ali, bez obzira na kvantitativne pokazatelje, ova oblast sadrži izuzetno visoki procenat nezaposlenih stručnih lica. Danas je malo novih investicija, građevinska delatnost je zamrla, a najznačajnije poslove preuzele su strane kompanije i strani stručnjaci. U ovakvim okolnostima ne čudi što nijedan naš fakultet na kojem se predaje arhitektura nije objavio značajniju kapitalnu knjigu iz ove oblasti. I pored hiperprodukcije doktora nauka, doktorate niko ne čita, niti objavljuje, a studenti se obrazuju informišući se preko interneta i putem beležaka sa predavanja.

Na ovogodišnjem sajmu knjiga posetio sam najznačajnije izdavače na polju arhitekture. Nekada slavna "Građevinska knjiga" izložila je pod imenom "Stilos" svoje stare naslove, koji su bili aktuelni pre 30-tak i više godina. Na njihovom štandu kao da je vreme stalo. Njihove knjige su zastarele, prevaziđene i više nisu aktuelne. Još uvek tu možete da kupite reprinte davnih izdanja Venturija, Dženksa, Zitea, Radovića. Po ponuđenim naslovima njihov štand više podseća na antikvarnicu nego na knjižaru. Na prostoru kuće "Orion art", poznate po kvalitetnoj produkciji arhitektonskih knjiga, pronaći ćete izvanredne Šuvakovićeve knjige posvećene srpskoj umetnosti, Arnasonovu "Istoriju moderne umetnosti" (prvo izdanje 1968.), ali ne i nove knjige o arhitekturi. Ovaj renomirani izdavač okrenuo se drugoj čitalačkoj publici. Mala izdavačka kuća "AGM" i ove godine predstavlja izdanja na polju građevine i mašinstva, ali ne i arhitekture. Ukoliko na sajmu želite da kupite arhitektonsku knjigu, otići ćete na štandove uvoznika i kupiti strana, Tašenova ili Fejdonova izdanja.

Najznačajniju ovogodišnju knjigu na polju arhitekture kod nas napisao je 93 -godišnji arhitekta Mihajlo Mitrović. U njoj je predstavio svoje tekstove o ovoj umetnosti koje je pisao tokom proteklih 50 godina u "Politici". Nažalost, do otvaranja Sajma knjiga, ovo delo nije uspeo da objavi.