Dnevnik zabluda
Izdavački poduhvat
Piše Slobodan Maldini
Nedavno je izašla iz štampe knjiga "Rečnik pojmova
likovnih umetnosti i arhitekture" u izdanju Srpske akademije nauka i
umetnosti i Zavoda za udžbenike. Objavljen je prvi od najavljenih pet tomova edicije,
koji na oko 600 strana obuhvata pojmove iz likovnih umetnosti poređane po
azbučnom redu od početnog slova "A" do "Đ". Na Beogradskom
sajmu knjiga ovo delo je privuklo pažnju žirija, a izdavačka kuća Zavod za
udžbenike proglašena je izdavačem godine.
Prvi tom ove edicije je rezultat višedecenijskog rada
velikog broja predstavnika srpske kulturne intelektualne elite. Ideja o izradi
Rečnika nastala je tokom 1990-tih, a rad na njemu odvijao se u nekoliko etapa,
počev od 1981. do danas. Među 47 članova odbora za izradu Rečnika su
najpoznatije ličnosti srpske kulture, brojni akademici, među kojima su i
pokojni: Olga Jevrić, Vojislav Korać, Dejan Medaković, Ljubica Sokić, Ivan
Antić, Mihailo Marković, Miodrag Mića Popović, Mladen Srbinović, Stojan Ćelić, Miodrag
B. Protić, Nedeljko Gvozdenović, Peđa Milosavljević, Branislav Kojić, Lazar
Trifunović, Dragoslav Srejović, Aleksa Čelebonović, Radomir Reljić, kao i žive
eminentne ličnosti: Nikola Kusovac, Vladeta Jerotić, Svetomir Arsić Basara,
Nikola Tasić, Zoran Gavrić, Dušan Otašević, Jerko Denegri, Milan Lojanica... Tekstove
u prvom tomu Rečnika napisalo je čak 80 spoljnih saradnika, među kojima su:
Kosta Bogdanović, Nandor Glid, Miodrag Miško Šuvaković, Mileta Prodanović,
Lidija Merenik. Odbor je pripremio tekstove za štampu 2012. godine, a knjiga je
izašla iz štampe u jesen 2014.
Ovakva knjiga svakako zaslužuje izuzetnu pažnju, jer
upotpunjuje prazninu koja postoji u srpskoj leksikografiji. Međutim, knjiga
pokreće i neka druga pitanja vezano za stanje u našoj kulturi i posebno srpskoj
kulturnoj eliti. Osnovno pitanje je: kako je moguće da ovoliki broj uglednih
ljudi, unutar najuglednije srpske institucije - SANU, tokom 33 godine nisu uspeli
da realizuju Rečnik pojmova, odnosno realizovali su samo prvi tom od
predviđenih pet? Svet se promenio od poletanja čoveka u kosmos 1961. do
sletanja na Mesec, za samo 8 godina. Neshvaljivo je da ovoliki broj i ovakva
koncentracija srpske elite nije bila u stanju da realizuje jedan standardni
izdavački projekat. Da li je za sporost
u realizaciji kriv izostanak podrške države? Podrška društva svakako
nije uticala na sporost realizacije projekta. Većina članova Odbora za izradu
Rečnika uživali su ili uživaju punu materijalnu i drugu podršku zajednice. Za spoljne
saradnike - autore tekstova među kojima su i nezaposleni i oni bez redovnih primanja
to nije slučaj. Svaki projekat, ukoliko je kvalitetan, podržan je bilo od
društva ili od čitalaca - kupaca knjige. Da li je za ovakav odnos prema projektu odgovorno društvo? Očigledno da
nije. Odgovorna je elita koja projekat vodi.