Dnevnik zabluda
Konceptualisti
Piše Slobodan Maldini
Zbog besparice, država je odlučila da ne bude održan
naredni Oktobarski salon. Iako je Salon proteklih godina okrenut inostranim
stvaraocima i već odavno ne pripada srpskim umetnicima, oni su sada definitivno
ostali bez svoje nekada najznačajnije manifestacije. Međutim, nedavno je država
otkupila konceptualni video rad bivše jugoslovenske a danas američke umetnice
Marine Abramović "Ispovest" u kojem ova konceptualistkinja "razmenjuje
misli sa magarcem". Plaćena je neverovatna suma za naše uslove, veća od
100.000 dolara. Kome je i zbog čega razgovor sa magarcem na engleskom jeziku
toliko vredan za srpsku umetnost? Zbog čega se naše društvo odriče srpskih
umetnika? Zbog čega državi nisu interesantne stotine značajnih srpskih umetnika
među kojima većina živi i stvara na ivici egzistencije? Ubeđen sam da bi mnogi
među njima vrlo rado svoja dela donirali društvu, kada bi im se za to ukazala
prilika. Nadasve, najnovije aktivnosti Marine Abramović, poput osnivanja i rada
njenog Instituta, zasnovane su na brojnim i vrednim donacijama koje umetnica skuplja
putem svojih kampanja preko interneta. Za osnivanje "Instituta Marina
Abramović", umetnica je preko interneta prikupila početnih 650.000 dolara.
Sada prikuplja donacije i za tekuće troškove svoje kulturne ustanove, bez
obzira što u njoj besplatno rade volonteri. Ubeđen sam da bi sama Abramovićeva
svoj video rad sa magarcem kao akterom drage volje donirala Srbiji, samo da je
bila i zamoljena da to učini. Ovako,
ostaje gorak ukus da je plaćeno nešto što svaki uporniji poznavalac računara
može da preuzme sa interneta besplatno.
Našim
istoričarima umetnosti nisu interesantni srpski konceptualisti, do te mere da
nisu ni prepoznali njihovo postojanje u oblasti arhitekture. Arhitektura
nije pronašla svoj put do naših galerija i muzeja. Neki arhitekti su razvili
konceptualan pristup zato što su njihove ideje, izražene nekonvencionalnim
sredstvima, toliko ispred vremena da ih nije moguće realizovati. Naši najznačajniji arhitekti - konceptualisti su:
Bogdan Bogdanović, Predrag Ristić, Ivan Ratković, grupa "Meč" (Musić,
Ećimović, Čehovin, Maldini i Žutić). Njihovi radovi nisu materijalizovani, a
sačuvani su u formi skica, maketa, fotografija, filmova. Bogdanović je suštinu
svog memorijalnog kompleksa u Kruševcu (na slici) izrazio zapalivši ga, Ristić
se ritualno kupao u Dunavu opisujući ideju Lepenskog Vira, Ratković je na Ušću
postavio ploču sa natpisom da je "odlučio da tu ne gradi", grupa MEČ
je u Knez Mihajlovoj ulici podigla "Rimski forum" koji je trajao samo
tri dana... Oni su iza sebe ostavili fotografski materijal, ali ne i trajna izvedena
dela. I pored svetskih priznanja koja su dobili protagonisti srpske
konceptualne arhitekture, nažalost, srpski istoričari umetnosti, pa ni društvo
u celini, nisu prepoznali njihov rad.
Zašto bi Srbija plaćala razvoj nauke i umetnosti kad može da uvozi gotove stručnjake (doduše sumnjivog kvaliteta, ali šta sad) za mnogo manje pare? Marinu Abramović smo odavde oterali kao suviše avangardnu, a sad kupujemo od nje magarca. Da je prodavala magarce na pijaci ovde bi je mnogo više cenili. Srbi inače mnogo više vole poslušnike od vizionara, ali najviše vole da se okite perjem nekoga ko je sve sam stekao negde drugde jer mu Srbija to nije omogućila.
ReplyDelete