Slobodan Maldini: Potapanje Beograda, "Večernje novosti", 15. novembar 2014.

Dnevnik zabluda

Potapanje Beograda

Piše Slobodan Maldini

POTAPANJE BEOGRADA

Često je pisano i debatovano o projektu "Beograd na vodi". Njegovi kreatori predstavili su maketu budućeg dela grada na Savskom amfiteatru. Gradski urbanisti izradili su svoj urbanistički predlog realizacije ove atraktivne lokacije. Predstavnici arhitektonskih udruženja izrazili su svoje protivljenje ovakvom urbanističkom rešenju.

Pitanja koja mnogi postavljaju su: da li je Beogradu potreban plan razvoja grada na vodi, da li je izrađeni plan dobar, da li je projekat ostvariv i da li je održiv? Naravno, Beograd treba da se "spusti" na obale reka. Naš glavni grad ima kvalitetniji geografski položaj u odnosu na evropske prestonice. Spoj dve najveće regionalne reke - Dunava i Save čini geografski veoma atraktivnu poziciju. Beogradu je neophodno urbanističko rešenje grada na vodi i šteta je što takav plan nije donet ranije. Međutim, nakon sagledavanja najnovijeg urbanističkog predloga Beograda na vodi, vidimo da je on nedovoljno dobar, mada je bolji od situacije u kojoj plan ne postoji. Svako urbanističko rešenje ima svoje pozitivne strane ali i mane i potrebne su brojne analize i praktične provere da bude utvrđen njegov kvalitet. Da li je ovaj projekat ostvariv? Svaki plan je ostvariv u onoj meri u kojoj društvo veruje u njega i podržava ga. Da li je održiv? Danas nije moguće sa sigurnošću odgovoriti na to pitanje, obzirom da na održivost utiču i faktori na koje nemamo uticaj.

Zbog čega se onda digla tolika buka oko "Beograda na vodi" i ko nosi odgovornost za ovaj projekat? Plan "Beograda na vodi" donet je brže nego što je naša javnost to mogla da prihvati. Iniciranje i proceduru realizacije ovog projekta vodi uski krug ljudi, na nedovoljno transparentan način, uz malo učešće javnosti i stručnjaka na polju urbanizma i arhitekture. Dogodilo se da je stručna javnost odreagovala tek nakon donošenja plana, umesto da je bila uključena u njegovu izradu. Plan je rađen "po meri" investitora, a ne po potrebama građana. Da podsetim, u zapadnom svetu kao i u zemljama u razvoju, planovi se često rade prema potrebama investitora, kada druge opcije realizacije ne postoje. Malo je zemalja na svetu koje sebi mogu da priušte izrade planova "po meri" svojih stanovnika, kao što su: Danska, Norveška, Švajcarska. Da bi ovakav razvojni plan mogao da bude realizovan, potrebna je čvrsta odluka države, a potom i moćni investitori koji mogu da ga realizuju. A takvi investitori u Srbiji ne postoje.

Čija je odgovornost? Prsti skeptika uprti su u političare. Međutim, na njima ne leži teret odgovornosti. Cilj politike je razvoj društva. Sredstva za razvoj su ograničena i u našim uslovima teško dostupna. Zbog toga se i država okreće onima koji imaju finansijsku snagu. Odgovornost nose urbanisti, koji su i izradili ovaj plan. Jer, njihov uticaj na ovom polju je presudan.