Slobodan Maldini: Gradnja i rokovi, "Večernje novosti", 27. decembar 2014.

Dnevnik zabluda

Gradnja i rokovi

Piše Slobodan Maldini

Realne su pretpostavke da ni posle tri decenije čekanja pred vratima Evropske unije, Srbija neće postati njen član. Jer, po ovom pitanju koje je važno za Srbiju, Evropa ne postavlja rokove. Međutim, u arhitekturi i građevinarstvu rokovi su izuzetno bitni. Nakon prekoračenja predviđenog roka gradnje, efekti tog projekta često gube na vrednosti do te mere da obezvređuju njegov smisao. Arhitektonski i drugi objekti koji nisu izgrađeni u predviđenim rokovima gube ekonomsku vrednost, jer su se okolnosti nakon isteka rokova često promenile. Kod nas je redovna praksa da proces izdavanja građevinske dozvole traje i po godinu dana. Ako izgradnja jedne savremene fabrike danas kasni jednu godinu, jasno je da su se tokom te godine dogodile drastične promene u tehnologiji proizvodnje primenjene u fabrici, zajedno sa promenama na tržištu kojem su namenjeni proizvodi ove fabrike. Konačno, svet se u periodu od godinu dana drastično promenio. Kašnjenje u izgradnji građevinskih objekta obavezno dovodi do nenadoknadivih gubitaka.

Tokom nedavne posete Srbiji kineski premijer Li Kećijang izjavio je da će Kina pokušati da izgradi brzu prugu od Beograda do Budimpešte za dve godine. Da su ove reči nekim slučajem izgovorene od strane nekog drugog zvaničnika, malo ko bi poverovao u njihovu verodostojnost. Izgradnja 400km pruge kojom će ići vozovi brzinom 160km/čas za dve godine znači podizanje 0,5km pruge dnevno. Međutim, kako se gradi kod nas? Uporediću dve nedavno najveće graditeljske investicije: Most na Adi i Pupinov most u Beogradu. Most na Adi je dugačak 996m, građen je 4 godine, od 2008. do 2011. Izgradila ga je austrijska kompanija "Por" za sumu 360 miliona evra. Pupinov most (na slici) sa 1.507m je duži od prethodnika a građen je 3 godine, od 2011. do 2014. Izgradila ga je kineska firma "Čajna roud end bridž korporejšn" za skoro upola manju sumu, 212 miliona evra. Međutim, potpuno drugačije brojne vrednosti iskazane su u periodu obnavljanja zemlje nakon bombardovanja od strane NATO snaga. Obnovu Srbije posle NATO bombardovanja izvršila su domaća preduzeća, domaćim sredstvima. Samo godinu dana posle bombardovanja, tokom 2.000. obnovljeno je čak 38 srušenih mostova u Srbiji. Ukupna vrednost ulaganja u obnovu 35 mostova i sanaciju 3 mosta, uključujući i nadvožnjake, iznosila je 25,7 miliona evra. Za godinu dana domaća preduzeća izvršila su radove obnove zemlje koji su, pored mostova, uključili: elektroenergetsku strukturu, stambene i industrijske zgrade, putne pravce i dr. Ukupna obnova Srbije koštala je oko 152 miliona evra.

Sve ovo upućuje na zaključak da smo sposobni da sami realizujemo kapitalne građevinske projekte, po realno  niskim cenama i realno kratkim rokovima. Potrebno je samo mobilisati sopstvene potencijale, kako radne - stručnjake i radnike, tako i finansijske.