Dnevnik zabluda
Izgradnja i "ugradnja"
Piše Slobodan Maldini
Nedavno je na dnevniku jedne televizijske stanice
predstavljena udarna vest da vlast koči istragu o predmetu Savamala, jer
novinari nisu dobili obaveštenje dokle se došlo tokom postupka po pitanju
rušenja objekata od strane lica u fantomkama. Dobro je da se javnost interesuje
za dešavanja koja utiču na urbanistički plan i sliku našeg glavnog grada. Stav
javnosti treba da bude prisutan i uticajan. Međutim, zaokupljeni događajem
poput ovog u Savamali, mnogi među nama zaboravljaju na druge, mnogobrojnije i
teže urbanističke probleme koji se dešavaju u Srbiji svakodnevno, ostavljajući razornije
i trajnije posledice po urbanizam naše zemlje. Podsetiću samo na neke među
njima.
Decenijama u Srbiji traje proces urbane destrukcije naših
gradova. Radi se o posledicama davno usvojenog zakona o nadgradnji i
pretvaranju ravnih krovova u kose. Na osnovu ovog nakaradnog zakona nadzidane
su hiljade zgrada, a ravni krovovi prezidani u kose. Danas je u Beogradu, na
primer, ostao mali broj zgrada koje nisu nadzidane i one čekaju svoje nove
investitore. One nadvišene promenile su urbanističku sliku prestonice i
doprinele da urbanistički haos bude još veći. Nadgrađene zgrade su tempirane
bombe, budući da su novi spratovi podignuti na starim temeljima koji ne mogu da
nose novo opterećenje, a statički i protivpožarno nedovoljno su bezbedni.
Istovremeno, izgradnju novih arhitektonskih objekata prati hronično povećanje
spratnosti izvan zakonom dozvoljenih okvira. Umesto da se javnost, kao u
slučaju Savamale, okrenula protiv lošeg zakona i izrazito negativne
graditeljske prakse, mi smo danas svedoci urbanističke erozije koja se po obimu
može uporediti sa ratom ili prirodnom katastrofom.
Ako napravimo i površnu analizu nadzidanih i
novoizgrađenih zgrada kod kojih su "probijeni" urbanistički parametri
spratnosti i gustine stanovanja, doći ćemo do frapantnih podataka o učešću
predstavnika vlasti u ovom građevinskom nonsensu. Urbanistički haos prave oni
kojima se to toleriše, a u njemu učestvuju tzv. "dvorski arhitekti",
tj. oni bliski vlasti. Među stotinama, poznat je slučaj bivšeg ministra -
vlasnika "pašnjaka" vrednog 1,5 miliona evra neposredno pored Hrama
Svetog Save, na kojem je podignuta stambena zgrada. Drugi slučaj dovodi u vezu
našeg čuvenog akademika sa poslom uvoza opreme za Most na Adi, inače poznatog
kao "najskupljeg mosta na svetu". Međutim, ono što je poražavajuće je
da naše strukovne institucije koje su kompetentne da daju mišljenje o ovim problemima
- ćute. To je i razumljivo kod onih koje žive na budžetu države i strahuju za
svoj opstanak. Međutim, one nezavisne po pravilu dižu najveću galamu, a potom
naglo zaćute. Tek kasnije, procuri poneka informacija da su njihovi pojedini predstavnici
naknadno finansijski uključeni u projekte koje su donedavno kritikovali.
No comments:
Post a Comment