Slobodan Maldini: Tradicija na poklon, "Večernje novosti", 15. mart 2014.

DNEVNIK ZABLUDA

Piše Slobodan Maldini

TRADICIJA NA POKLON

Na nedavno održanom konkursu Ministarstva građevinarstva i urbanizma za oblikovanje porodičnih kuća u tradicionalnom srpskom stilu stiglo je oko 50 projekata. Svi su izrađeni na principima narodnog graditeljskog nasleđa. Nagrađena su arhitektonska idejna rešenja vojvođanske, moravske, šumadijske kuće i brvnare, površine od 50 do 140 kvadrata. Na osnovu odluke Ministarstva, nagrađeni projekti kuća dele se besplatno. Svim građanima koji poseduju plac za gradnju upućen je javni poziv da preuzmu besplatno projektnu dokumentaciju. Međutim, iako je prošlo nekoliko meseci od početka ove akcije, malo ko se javio da preuzme besplatan projekat za gradnju. Zbog čega je tako?

Akcija Ministarstva sastojala se u preuzimanju tradicije srpskog narodnog graditeljstva i njenom menjanju - "modernizovanju" od strane arhitekata koji su učestvovali na konkursu. Ovako preprojektovana arhitektura potom je ponuđena narodu na poklon. U izboru između ponuđenog surogata i preovlađujuće "narodne" arhitekture na terenu, narod se opredelio za ovu drugu.

Kod nas su retki projekti rađeni u duhu narodnog graditeljstva, poput onih Božidara Petrovića (na slici). Tipologija kuća u narodnom neimarstvu mnogo je složenija od geografske koja je danas u upotrebi. Iako često zasnovana na karakteristikama podneblja, narodna tipologija kuća sadrži i druge, bitne funkcionalne i konstruktivne karakteristike, koje savremeni srpski arhitekti retko koriste. Malo ko od naših arhitekata poznaje: kulaču, sibaru, čatmaru, toraricu, savardak, dubirog ili šilju. Ovi folklorni arhitektonski tipovi ne nalaze se u savremenoj stručnoj literaturi, pa nije čudo što nisu prisutni u današnjoj srpskoj arhitekturi. Međutim, kao mnogi drugi, ovi tipovi i dalje žive u narodnom graditeljstvu. I zbog toga ne iznenađuje da država ne može narodu da "pokloni" tradicionalnu folklornu  arhitekturu.

Odavno je u Srbiji nestalo kulača. Ova koleba namenjena za stanovanje bila je visoka, sa obaveznim ognjištem na sredini, pokrivena krovinom, od čega je nastao i naziv krovinjara. Što je kulača u podrinsko - kolubarskom kraju to je sibara u staro - raškom, građevina kosih zidova. I danas se mogu videti sibare na planinama, gde služe za zatvaranje stoke. Čatmare se grade u Šumadiji. To su kuće građene od opleta, sa pregradama od vitki - latmi, lepljenim blatom, pokrivene ćeramidom. Podrum je bio u ulozi pivnice. Savardak, dubirog i šilja su kupaste građevine, podignute od tankih stabala. Torarica je mala kuća u planinskim predelima, kućer. Takozvanu toraricu obavezno je imalo svako domaćinstvo u Srbiji. Za toraricu ili "kućer" Vuk St. Karadžić u svom "Rečniku" kaže da je to "čobanska koliba na kolima, koja se prevlači za torom." Pod nazivom "kućer" poznata je ta mala građevina i po dinarskim predelima, mada se u Hercegovini naziva toraricom.