Slobodan Maldini: Velikani u srpskoj arhitekturi

DNEVNIK ZABLUDA

Piše Slobodan Maldini

VELIKANI U SRPSKOJ ARHITEKTURI

Pre par dana "procurela" je vest o održanom arhitektonskom konkursu za projekte budućeg Beograda na vodi. Na navodnom međunarodnom takmičenju koji je organizovala poznata kuća iz Dubaija učestvovali su velikani, među kojima se izdvaja poznato ime - arhitektonska kompanija SOM. Biro "Skidmor Ovings i Meril" potpisnik je mnogih kapitalnih projekata, među kojima su najviša kula na svetu Burdž Kalifa u Dubaiju (na slici),  Islamski centar u Njujorku ili zgrada sedišta NATO-a u Briselu. Ovu arhitektonsku kompaniju osnovali su 1936. u Čikagu Luis Skidmor i Natanijel Ovings. Do danas su projektovali više visokih zgrada, kao Henkok i Sirs u Čikagu. Beograd će imati sreću da realizuje projekte ovog renomiranog studija, a u naše arhitektonske vode uploviće tako i kompanija SOM.

Međutim, ovo nije prvi put da kod nas projektuju svetske zvezde. Iz poslednjeg toma Srpske enciklopedije vidimo da je na našem tlu ostavio "značajan trag" slavni austrijski arhitekta Oto Vagner, koji je 1905. bio član žirija na arhitektonskom konkursu za projekat poznatog beogradskog hotela "Moskva". Mada ne postoje pouzdani zapisi po kojima se može utvrditi stvaran Vagnerov doprinos srpskoj kulturi, postoje opravdane pretpostavke da je ovaj velikan kod nas ostavio i jedno arhitektonsko delo - lovačku kolibu u šumi kod Niša, čiji se projekat "čuva" u Narodnoj biblioteci Srbije.

Mnogo izvesniju vezu sa kulturom našeg podneblja ostvario je čuveni američki arhitekta Frenk Lojd Rajt, osnivač moderne arhitekture, aktivan krajem pretprošlog i početkom prošlog veka. Rajt nije u Srbiji ostavio nijedno arhitektonsko delo. Međutim, prisustvo čuvenog tvorca projekta muzeja Gugenhajm u Njujorku u kulturi Balkana obezbedila je njegova žena Olgivana (Olga Ivanovna Lazarević), unuka vojvode Marka Miljanova. Olga je zajedno sa suprugom osnovala u Talesinu u Arizoni Rajtovu fondaciju, među najpoznatijim školama arhitekture u svetu. Živela je jedno vreme u Beogradu, potom u Rusiji, odakle je otišla u SAD gde je bila "najveća inspiracija" velikog američkog arhitekte Rajta.

Među svetskim velikanima možda je najveći kulturni pečat na Beograd ostavio Le Korbizje, jedan od najuticajnijih graditelja u 20. veku. Kada je ovaj 24-godišnji arhitekta 1911. godine putujući po Evropi došao u Beograd, napisao je u svoju beležnicu: "Beograd je najružniji grad na svetu na najlepšem mestu na svetu". O ovome je Milorad Pavić napisao da je arhitekta tada "imao pred sobom rezultate viševekovnih rušenja" grada koji je nestao. U svojoj knjizi iz 1946. Le Korbizje je opisao jedan projekat beogradskog arhitekte Branka Maksimovića kao primer površnog shvatanja modernog urbanog planiranja. Kada su velikanu 1955. s ponosom pokazali fotografije najnovijih zgrada u Beogradu, kratko je prokomentarisao: "Bože blagi, kako je ružno."