Slobodan Maldini: Kultura i preduzetništvo, Večernje novosti 2. april 2016.

Dnevnik zabluda

Kultura i "preduzetništvo"

Piše Slobodan Maldini

Zbog novog Zakona o kulturi više od šezdeset institucija kulture u Srbiji izgubilo je povlašćeni status. Novim zakonom ukidaju se ustanove kulture od nacionalnog značaja, a naše najznačajnije kulturne institucije poput Narodnog muzeja, beogradskog Narodnog pozorišta, Narodne biblioteke Srbije ili Jugoslovenske kinoteke izgubile su nacionalni  status. Donedavno pod zaštitom države, ove ustanove u kulturi sada su prepuštene sebi samima, odnosno tržištu. A svima je poznato da tržište u visokoj kulturi u Srbiji jedva postoji. Nema nezavisnog projekta u našoj, ali i u svetskoj vrhunskoj kulturi koji je profitabilan. U poplavi popularne subkulture, naša kultura je odavno izgubila značaj, a bavljenje kulturom danas se u Srbiji ne isplati. Nakon što je i država digla ruke od finansiranja svojih institucija u kulturi, neminovna je njihovo propadanje. Ove ustanove će ubrzo morati da menjaju svoju programsku politiku i da je prilagođavaju tržištu koje favorizuje nekulturu, ili će biti suočene sa nestankom. U bliskoj budućnosti postoji mogućnost da ove institucije budu privatizovane, a to će biti kulturni krah našeg društva. Međutim, da li je ovaj zakon isključivi krivac urušavanja naše kulturne scene?

Tokom proteklih decenija mnoge naše kulturne institucije - kulturni centri, pozorišta i galerije - suočene sa finansijskim teškoćama okrenule su se programima koji nemaju vezu sa kulturom. U objektima kulture nikli su kafići, čak i noćni klubovi zatvorenog tipa. Po pravilu, radi se o ustupanju elitnih prostora kulturnih ustanova preduzetnicima - restoraterima i kafedžijama - koji u njima razvijaju biznise koji nemaju dodirne tačke sa programima u kulturi. U cilju preživljavanja, mnogi kulturni centri su odavno rešili da naplaćuju izlaganje u svojim galerijama. Mladi umetnici nemaju novca da zakupe galeriju, a bogati zakupci najčešće nisu kvalitetni stvaraoci. I tu dolazimo do apsurda, jer kulturne ustanove počinju da budu mesta širenja kiča i šunda.

Na našoj kulturnoj sceni odavno umetnici nemaju uticaj. Iako smo proteklih godina svedoci pojačanog interesovanja za umetnost socijalističke Jugoslavije od strane kulturnih institucija na Zapadu, posebno Muzeja moderne umetnosti u Njujorku, teško da su to osetili i naši umetnici. Njihova dela, zaboravljena u depoima naših kulturnih centara, našla su se u rukama "kulturnih preduzetnika" koji ih skupo prodaju u inostranstvu. U isto vreme, pojavili su se i falsifikatori dela naših savremenih umetnika, čiji su falsifikati dospeli i u muzeje, na pr. u SAD. Falsifikati su predmet povećanog interesovanja špekulanata u regionu, kao na pr. "meanderi" Julija Knifera (na slici), koji se prodajui na Zapadu. Danas se sve više falsifikuju i drugi, srpski savremeni umetnici. Međutim, oni sami od svoje umetnosti nemaju ništa.