Dnevnik zabluda
(Ne)izgradiva arhitektura
Piše Slobodan Maldini
Nedavno je u svojoj 66. godini života preminula Zaha
Hadid. Prva žena dobitnica prestižne Prickerove nagrade za arhitekturu,
Stirlingovih nagrada i Zlatne medalje Kraljevskog instituta britanskih
arhitekata, posedovala je izvanredan sklad talenta, vizije i posvećenosti
arhitekturi. Tokom bavljenja arhitekturom neprekidno je pomerala njene granice
do nivoa koji tehnologija čak i najrazvijenijih predstavnika današnje
civilizacije teško da je mogla da sustigne. U svojim idejama i projektima, uvek je bila bar jedan korak ispred drugih. Istovremeno,
ona je bila vizionar čije ideje nisu uvek imale smisla i nisu se potčinjavale društvenoj
logici i ekonomiji.
Sa Zahom Hadid sam učestvovao na Pariskom bijenalu 1985.
godine. Bilo je to vreme prekretnice u arhitekturi, kada je postmoderna
trijumfalno ovladala svetskom umetničkom scenom. Istovremeno, kod nas je bojažljivo,
uz nevericu i nerazumevanje, probijala put "na mala vrata". Zaha je tada
bila na početku karijere, nedovoljno poznata, ali prepoznata po izvanrednim
arhitektonskim crtežima. Na ovoj bijenalnoj izložbi koja je iznela promene u
arhitekturi i dolazak novog arhitektonskog pokreta, Zaha je predstavila
projekat smele rekonstrukcije kuće u londonskoj Belgraviji. Crtež izrađen u
izometrijskoj projekciji sadržavao je sve elemente novog arhitektonskog stila:
perforisane zidove, samostalno podignute stubove, talasaste površine. Projekat
je odudarao od već izgrađenog, krutog, tradicionalističko - istorijskog stila prisutnog
u arhitekturi ostalih postmodernista - izlagača na ovoj izložbi, pre svega Alda
Rosija, Marija Bote, Masimilijana Fuksasa. Njena ideja bila je bliža arhitekturi
izlagača Frenka O. Gerija i grupe Kop Himelblau, koji su već tada vladali "arhitekturom
raščlanjavanja" koja će ih odvesti u kompleksnost parametricizma. Ova
kraljica zakrivljenog prostora godinama je suvereno vladala modnim pistama
svetske arhitektonske elite, projektujući građevine koje su neizgradive i
preskupe, neprimerene za one tehnološki i finansijski nerazvijene. Međutim, da
li sa odlaskom slavne arhitekte nestaje i njen koncept tehniciziranih
građevina?
Projekat Zahe Hadid za futuristički blok "Beko"
na Kalemegdanu (na slici) nedavno je zamenjen jednostavnim i izgradivim
kompleksom, koji je bliži razumnom senzibilitetu stanovnika. Zahine zakrivljene
forme nisu mogle da se uklope u istorijski sadržaj Kalemegdana, a verovatno ni
u finansijsku konstrukciju gradnje u siromašnoj Srbiji. U isto vreme,
Prickerovu nagradu 2016. dobio je čileanski arhitekta Alehandro Aravena, koji
se okrenuo neobičnoj inspiraciji: mudrosti koju sadrže slamovi i favele. Umesto
da gradi velike i reprezentativne objekte, on se okreće projektovanju malih "polu-kuća",
koje su namenjene siromašnim porodicama, predlažući izgradivu i korisnu
arhitekturu.
No comments:
Post a Comment