Slobodan Maldini: (Ne)izgradiva arhitektura, Večernje novosti, 9. april 2016.

Dnevnik zabluda

(Ne)izgradiva arhitektura

Piše Slobodan Maldini

Nedavno je u svojoj 66. godini života preminula Zaha Hadid. Prva žena dobitnica prestižne Prickerove nagrade za arhitekturu, Stirlingovih nagrada i Zlatne medalje Kraljevskog instituta britanskih arhitekata, posedovala je izvanredan sklad talenta, vizije i posvećenosti arhitekturi. Tokom bavljenja arhitekturom neprekidno je pomerala njene granice do nivoa koji tehnologija čak i najrazvijenijih predstavnika današnje civilizacije teško da je mogla da sustigne. U svojim idejama i projektima, uvek je bila bar jedan korak ispred drugih. Istovremeno, ona je bila vizionar čije ideje nisu uvek imale smisla i nisu se potčinjavale društvenoj logici i ekonomiji.

Sa Zahom Hadid sam učestvovao na Pariskom bijenalu 1985. godine. Bilo je to vreme prekretnice u arhitekturi, kada je postmoderna trijumfalno ovladala svetskom umetničkom scenom. Istovremeno, kod nas je bojažljivo, uz nevericu i nerazumevanje, probijala put "na mala vrata". Zaha je tada bila na početku karijere, nedovoljno poznata, ali prepoznata po izvanrednim arhitektonskim crtežima. Na ovoj bijenalnoj izložbi koja je iznela promene u arhitekturi i dolazak novog arhitektonskog pokreta, Zaha je predstavila projekat smele rekonstrukcije kuće u londonskoj Belgraviji. Crtež izrađen u izometrijskoj projekciji sadržavao je sve elemente novog arhitektonskog stila: perforisane zidove, samostalno podignute stubove, talasaste površine. Projekat je odudarao od već izgrađenog, krutog, tradicionalističko - istorijskog stila prisutnog u arhitekturi ostalih postmodernista - izlagača na ovoj izložbi, pre svega Alda Rosija, Marija Bote, Masimilijana Fuksasa. Njena ideja bila je bliža arhitekturi izlagača Frenka O. Gerija i grupe Kop Himelblau, koji su već tada vladali "arhitekturom raščlanjavanja" koja će ih odvesti u kompleksnost parametricizma. Ova kraljica zakrivljenog prostora godinama je suvereno vladala modnim pistama svetske arhitektonske elite, projektujući građevine koje su neizgradive i preskupe, neprimerene za one tehnološki i finansijski nerazvijene. Međutim, da li sa odlaskom slavne arhitekte nestaje i njen koncept tehniciziranih građevina?

Projekat Zahe Hadid za futuristički blok "Beko" na Kalemegdanu (na slici) nedavno je zamenjen jednostavnim i izgradivim kompleksom, koji je bliži razumnom senzibilitetu stanovnika. Zahine zakrivljene forme nisu mogle da se uklope u istorijski sadržaj Kalemegdana, a verovatno ni u finansijsku konstrukciju gradnje u siromašnoj Srbiji. U isto vreme, Prickerovu nagradu 2016. dobio je čileanski arhitekta Alehandro Aravena, koji se okrenuo neobičnoj inspiraciji: mudrosti koju sadrže slamovi i favele. Umesto da gradi velike i reprezentativne objekte, on se okreće projektovanju malih "polu-kuća", koje su namenjene siromašnim porodicama, predlažući izgradivu i korisnu arhitekturu.