Dnevnik zabluda
Poslednji Mohikanac
Piše Slobodan Maldini
Farsa sa legendarnim hrastom starim više od 600 godina u
selu Savinac kod Gornjeg Milanovca dobila je epilog. Ovo drvo - zapis, preko
kojeg su projektanti trase autoputa Beograd - Južni Jadran ucrtali kolovoznu
traku, posečeno je i odneto noću sa mesta
na kojem je živelo vekovima, kao jedno od najstarijih živih bića u Srbiji. Po
tradiciji i verovanju kod Srba, zapis je sveto drvo. Ono je tabu i veruje se da
će svakoga ko se usudi da ga poseče ili ošteti, zadesiti velika nesreća.
Obzirom na narodno verovanje, interesantno je pratiti kakva će biti budućnost
deonice novog auto puta i onih koji su to drvo posekli.
Poput ovog hrasta, u srpskoj kulturi postoje ljudi -
gromade, čije je delo nemerljivog značaja, ali su i sami doživeli sličnu
sudbinu: da ih svojom zlobom saseku nerazumni ignoranti. Jedan od njih -
poslednji Mohikanac - je Predrag Ristić, poznatiji kao Peđa Isus. I on je
nedavno, u svojoj devetoj deceniji života, prošao kao ovo čuveno drvo. Umesto
zahvalnosti za višedecenijski i potcenjen rad na mestu profesora za umetnost i
konzervaciju Akademije Srpske
pravoslavne crkve, bez ikakvog obrazloženja uklonjen je sa tog mesta, a
arhitektura je izbrisana iz programa studija. Ali, to je samo poslednja među
brojnim životnim nedaćama koje su ga pogađale. Ovaj naš najznačajniji crkveni
graditelj epohe poslednjih pola veka rastao je u roditeljskoj kući na Senjaku
koja je posle rata konfiskovana i nikada nije vraćena. Još kao student, na
arhitektonskom konkursu za bolnicu u Parizu dobio je prvu nagradu, ali kao sin
"narodnog neprijatelja" nije mogao da dobije pasoš da otputuje i nagradu
primi. Diplomirao je na projektu
hrama, koji je međutim morao da prijavi kao koncertnu dvoranu. Zbog mršave
građe dobio je nadimak Isus, koji ga prati do danas. Član grupe Mediala,
učestvovao je na izložbama zajedno sa Šejkom, Glavurtićem, Đurićem. 1970-tih sarađivao
je sa Bogdanom Bogdanovićem na većini njegovih spomenika, kada sam ga i ja
upoznao. Iako je doktorirao u Gracu na rekonstrukciji Lepenskog vira, nije mu
dozvoljeno da se ovom temom bavi i u Srbiji. To su loše radile povlašćene
neznalice koje su, žudeći za svetskom slavom, upropastile ovo jedinstveno nalazište.
Stvarajući izvan tokova savremene arhitekture, Peđa Isus se okrenuo crkvenom
graditeljstvu, gde je podigao impozantan broj sakralnih građevina. Penziju zaslužnog
umetnika nije dobio kao arhitekta, već kao muzičar - "drndafonista"
(po sopstvenom instrumentu - "drndafonu").
Povodom osvećenja
Ristićeve Crkve vaskrsenja Hristovog u Prebilovcima kod čuvenog Međugorja, 8.
avgusta Patrijarh srpski Irinej služiće svetu arhijerejsku liturgiju, na
godišnjicu kada su na tim prostorima 1941. izvršeni zločini nad srpskom nejači,
najmonstruozniji u ljudskoj istoriji. Ukoliko mu zdravlje dozvoli, tamo će se
pojaviti i Peđa - Isus.
No comments:
Post a Comment