Dnevnik zabluda
Spomenici miru
Dva nedavna događaja privukla su moju pažnju. Prvi je
inicijativa premijera Srbije Aleksandra Vučića da bude ustanovljen zajednički
dan sećanja na sve žrtve stradale u nedavnim ratovima na području nekadašnje
Jugoslavije. Bio bi to zajednički datum u kom bi se svi narodi sećali svih
stradalih u ratovima na ovim prostorima, bez obzira na njihovu nacionalnu
pripadnost. U tim ratovima poginulo je
oko 140.000 ljudi, dok je oko 4.000.000 postalo izbeglicama ili je raseljeno. Drugi
događaj je obeležavanje 70 godina od američkog bombardovanja Hirošime i
Nagasakija. Od nuklearnih eksplozija u dva japanska grada poginulo je više od
100.000 osoba, dok je od posledica radijacije poginulo više od 250.000 ljudi.
Ukupan broj žrtava radijacije do danas nije poznat, a Vašington se nikad nije
izvinio za te napade, niti je ijedan američki predsednik posetio Hirošimu ni
Nagasaki. Međutim, šta povezuje ovu inicijativu našeg premijera i dva
istorijska događaja u Japanu?
Po završetku
Drugog svetskog rata, sličnu inicijativu pokrenuo je 1947. čuveni japanski
altruista Ničidacu Fudži (1885-1985) u nameri da širom sveta podigne spomenike
miru u svetu. Nadahnut idejama Mahatme Gandija čiji je prijatelj bio od 1931.,
odlučio je da posveti život promociji nenasilja. Povodom zločina koji se
dogodio bacanjem atomskih bombi na dva japanska grada, Fudži je 1947. počeo da
gradi spomenike posvećene miru u svetu. Prve "stupe miru" sagradio je
u Hirošimi i Nagasakiju, a potom su sledile one u ostalim japanskim i indijskim
gradovima, zatim u Sri Lanci, Nepalu, Koreji, Australiji, Nemačkoj, Engleskoj,
Italiji, Letoniji, Kanadi, Meksiku, SAD i dr. Do danas je sagrađeno više od 80 ovih
spomenika u svetu.
Podstaknut
idejom japanskog pacifiste i altruiste Fudžija, predlažem izgradnju Spomenika
miru i sećanja na žrtve nedavnih ratova u Jugoslaviji. Jer, naša balkanska
regija zaslužuje monumente koji će da sačuvaju uspomene na žrtve, ukažu na
neophodnost i podstiču pomirenje svih stanovnika u njoj. Predlažem izgradnju
prva dva u nizu spomenika u regionu u tradicionalnoj formi japanskog uzora
"stupe miru": u Beogradu i u Republici Srpskoj. Lokacija spomenika u
Beogradu (na slici) bila bi na Adi Ciganliji, gde leti dnevno boravi i 200.000
posetilaca, u blizini buduće stanice gradske žičare. Drugi spomenik bio bi podignut
u Dobrunu, na središtu čuvenog turističkog puta koji spaja Mokru Goru i Andrićgrad.
Godišnje ovom rutom prođu desetine hiljada turista, a za njih je ova lokacija
nezaobilazna. Za izgradnju dva spomenika nisu potrebna značajna finansijska
sredstva, već dobra volja. Od materijala prikupljenih donacijama, spomenike
miru gradiće volonteri i poštovaoci sećanja na žrtve ratova, boraveći u letnjim
edukativnim kampovima. Potreban je samo sluh dve države, koje bi obezbedile
zemljište za gradnju.
No comments:
Post a Comment