Dnevnik zabluda
Arhitektonski konkursi
Piše Slobodan Maldini
Arhitektonski projektantski konkursi su vrsta
konkurencije u kojima organizacije ili dražave koje planiraju da izgrade nove
zgrade ili komplekse pozivaju arhitekte da pošalju svoje predloge. Pobednički
projekat bira nezavisna komisija stručnjaka arhitekata i predstavnika državne
uprave. Konkursi se danas u svetu organizuju za generisanje novih ideja u
arhitekturi, za stimulisanje javne debate povodom planirane izgranje, da se ostvari
publicitet za novi arhitektonski projekat ili da se širem krugu arhitekata da
mogućnost javnog izlaganja svojih ideja. U mnogim zemljama arhitektonski
konkursi su zakonska obaveza za investitore.
Istorija
arhitektonskih konkursa stara je više od 2000 godina. Izgradnja atinskog
Akropolja bila je rezultat opsežnog takmičenja među graditeljima. Mnoge
srednjovekovne katedrale u evropskim zemljama sagrađene su nakon sprovedenih nadmetanja
na kojima su učestvovali poznati neimari. U doba renesanse, kroz ovaj oblik
takmičenja prošle su gradnje svih značajnijih crkava. Poznati su konkursi za
ukrašavanje ulaznih vrata na firentinskom Baptisterijumu ili za izradu plana
bazilike Sv. Petra u Rimu. Arhitektonski konkursi su anonimni, što daje
učesnicima mogućnost ravnopravnog učestvovanja na takmičenju, bez obzira na
svoje ime, stručne reference ili reputaciju. Aktuelni konkurs za tri centralna
trga u Beogradu (na slici) jedan je među retkima kod nas.
Iako duge
istorije i potvrđene prednosti nad drugim oblicima odlučivanja, nije jasno zbog
čega je danas u Srbiji institucija arhitektonskog konkursa zaboravljena. Ovakva
nadmetanja raspisuju se kod nas za objekte bez značaja, sa simbolično malim nagradama.
Kapitalni projekti, koji najviše utiču na promene urbanističke strukture u
našim gradovima, najčešće se grade bez raspisanog konkursa. U tim slučajevima,
realizuju se loše arhitektonske zamisli neukih autora. Donošenje odluke bez
procedure konkursa ima brojne nedostatke, među kojima su: nepostojanje provere datog
predloga, dublje analize, ni alternative prilikom izbora projekta namenjenog
realizaciji. Arhitektonske i urbanističke projekte nastale bez konkurencije
usvaja uski krug onih koji odlučuju o budućnosti naših gradova, a nisu stručni
za donošenje tih odluka. Gubitkom institucije arhitektonskog konkursa, naša
arhitektura izgubila je osnovno sredstvo vrednovanja arhitektonskih predloga, a
struka je na najgrublji način isključena iz procesa donošenja bitnih -
strateških rešenja planiranja i gradnje. Te odluke preuzeli su investitori. Ali,
današnji tzv. investitori u Srbiji su neupućeni.
Pretpostavljajući brzu zaradu, oni se bave poslom o kojem ne znaju ništa.
Štaviše, u "biznis" izgradnje
koji, pored znanja zahteva i ulaganje velikog kapitala, oni ulaze bez dinara, znajući
da će njihove pogrešne poslovne poteze platiti građani.
No comments:
Post a Comment