Slobodan Maldini: Vreme destrukcije, "Večernje novosti", 21. mart 2015.

Dnevnik zabluda

Vreme destrukcije

Piše: Slobodan Maldini

Nijedan projekat u novijoj urbanističkoj istoriji Beograda nije pokrenuo toliku buku među pripadnicima arhitektonske struke kao što je Beograd na vodi. Međutim, šira javnost se nije podelila niti opredelila svoj stav. Podelili su se urbanisti. Državne institucije koje su izradile ovaj urbanistički projekat i učestvovale u procesu njegovog usvajanja, ćute. Buku dižu arhitekti, članovi neformalnih i drugih strukovnih udruženja. Međutim, ona nema mnogo uticaja na realizaciju projekta, jer ne dopire do ušiju onih koji su projekat pripremili. Ona ostaje u krugovima grupa arhitekata. Štaviše, svakim danom pretvara se u sveopštu i sveobuhvatnu destruktivnu mržnju među klanovima koji imaju različita mišljenja, pa i između pojedinih doajena arhitekture, koji ne znajući kako da se opredele i da li uopšte da se opredele, pokušavaju na bilo kakav način da sebe pozicioniraju u sveopštem galimatijasu. Da li je sve to potrebno?

Ako analiziramo događanja oko projekta Beograd na vodi, jasno je da je na njemu naša struka pala na ispitu. I to zbog brojnih razloga. Pre svega, pokazala je da je nesposobna da se uhvati u koštac i reši jedan ozbiljan problem. Jer, ako i pokuša da se uključi u rešavanje tog problema, sama zapada u ćorsokak sopstvenog neznanja i nemoći. Ona obiluje pojedincima, čak uglednim ličnostima, koji međusobno imaju potpuno različita shvatanja problema i predlažu potpuno različita rešenja. Cela ova situacija stvorila je sveopšti haos među našim arhitektima i urbanistima koji je destruktivan i krajnje retrogradan. Unutar ovog haosa stvorene su čak grupe koje i ne znaju koja je suština problema, ali su spremne da ga rešavaju na ulici.

Bez obzira što u našoj arhitektonskoj struci postoje veoma kvalitetni pojedinci, u celini ona je danas dovedena na najniži nivo koji je moguće zamisliti. Zbog toga nije čudo da su mnoge značajnije i kapitalne urbanističke projekte u Srbiji izradili stranci. Pomenuću samo one najpoznatije. Prvi savremeni plan Beograda izradio je belgijski arhitekta Alban Šambon 1912. Nemački arhitekta Verner Marh izradio je 1940. planove Olimpijskog kompleksa na Donjem Kalemegdanu. Amerikanac Danijel Libeskind izradio je 2009. planove "Grada na vodi" na lokaciji Luke Beograd (na slici), a Iračanka koja radi u Londonu Zaha Hadid 2012. planove stambenog naselja ispod Kalemegdana. Nijedan od ovih projekata nije izgrađen. Jer, naša arhitektonska stručna sredina je u tolikoj meri destruktivna da ne dozvoljava realizaciju ijedne značajnije urbanističke zamisli.