Dnevnik zabluda
Vreme destrukcije
Piše: Slobodan Maldini
Nijedan projekat u novijoj urbanističkoj istoriji
Beograda nije pokrenuo toliku buku među pripadnicima arhitektonske struke kao
što je Beograd na vodi. Međutim, šira javnost se nije podelila niti opredelila
svoj stav. Podelili su se urbanisti. Državne institucije koje su izradile ovaj
urbanistički projekat i učestvovale u procesu njegovog usvajanja, ćute. Buku
dižu arhitekti, članovi neformalnih i drugih strukovnih udruženja. Međutim, ona
nema mnogo uticaja na realizaciju projekta, jer ne dopire do ušiju onih koji su
projekat pripremili. Ona ostaje u krugovima grupa arhitekata. Štaviše, svakim
danom pretvara se u sveopštu i sveobuhvatnu destruktivnu mržnju među klanovima
koji imaju različita mišljenja, pa i između pojedinih doajena arhitekture, koji
ne znajući kako da se opredele i da li uopšte da se opredele, pokušavaju na
bilo kakav način da sebe pozicioniraju u sveopštem galimatijasu. Da li je sve to potrebno?
Ako
analiziramo događanja oko projekta Beograd na vodi, jasno je da je na njemu
naša struka pala na ispitu. I to zbog brojnih razloga. Pre svega, pokazala je
da je nesposobna da se uhvati u koštac i reši jedan ozbiljan problem. Jer, ako
i pokuša da se uključi u rešavanje tog problema, sama zapada u ćorsokak
sopstvenog neznanja i nemoći. Ona obiluje pojedincima, čak uglednim ličnostima,
koji međusobno imaju potpuno različita shvatanja problema i predlažu potpuno
različita rešenja. Cela ova situacija stvorila je sveopšti haos među našim
arhitektima i urbanistima koji je destruktivan i krajnje retrogradan. Unutar
ovog haosa stvorene su čak grupe koje i ne znaju koja je suština problema, ali
su spremne da ga rešavaju na ulici.
Bez obzira što
u našoj arhitektonskoj struci postoje veoma kvalitetni pojedinci, u celini ona
je danas dovedena na najniži nivo koji je moguće zamisliti. Zbog toga nije čudo
da su mnoge značajnije i kapitalne urbanističke projekte u Srbiji izradili
stranci. Pomenuću samo one najpoznatije. Prvi savremeni plan Beograda izradio
je belgijski arhitekta Alban Šambon 1912. Nemački arhitekta Verner Marh izradio
je 1940. planove Olimpijskog kompleksa na Donjem Kalemegdanu. Amerikanac
Danijel Libeskind izradio je 2009. planove "Grada na vodi" na
lokaciji Luke Beograd (na slici), a Iračanka koja radi u Londonu Zaha Hadid
2012. planove stambenog naselja ispod Kalemegdana. Nijedan od ovih projekata
nije izgrađen. Jer, naša arhitektonska stručna sredina je u tolikoj meri destruktivna
da ne dozvoljava realizaciju ijedne značajnije urbanističke zamisli.
Poštovani, u poslednjem pasusu ističete neke od planiranih projekata, konkretno mislim na one Libeskinda i Zahe Hadid, a na kraju zaključujete niz tvrdnjom da projekti nisu izgradjeni zbog destruktivne arhitektonske struke kod nas...
ReplyDeleteInteresuje me kako objašnjavate ovu zamenu teze u odnosu na vašu predjašnju tvrdnju iznetu u intervju-u za ''Večernje novosti'', kada direktno i nedvosmisleno govorite da je sistem kriv što ovakve projekte podržava-
''NAŠ sistem je urušen do te mere da u njemu čak i ne prepoznajemo probleme. Umesto konkursa Beko zove Libeskinda da mu projektuje stambeno naselje na prostoru sadašnje luke. Zvučno ime poznatog svetskog arhitekte zapravo treba da bude alibi za krupan poslovni poduhvat investitora. Zaha Hadid naravno nije ni pogledala "kiflu" koju je uradio njen biro podno Kalemegdana. Taj projekat inače nema nikakvu dodirnu tačku sa Kalemegdanom, sa istorijom grada, sa ovim prostorom... Taj njen trend je jedna vrsta opšteprihvaćenog kiča koji danas vlada u svetu. Ta čuvena imena, iako ne prepoznaju specifičnosti terena i kulture, treba da dovedu do pozitivne političke odluke da se koristoljubivi plan sprovede.''
Vaši stavovi povodom ''Beograda na vodi'' takodje su izgubili na oštrini i nije do kraja jasno kakav je vaš stav danas po tom pitanju...