Slobodan Maldini: Crno-bela arhitektura, Večernje novosti, 4. april 2015.

Dnevnik zabluda

Crno - bela arhitektura

Piše Slobodan Maldini

Otvoren je Salon arhitekture. Ova, nekada najznačajnija nacionalna izložba arhitekture, urbanizma i enterijera, 37. godinu za redom predstavila je najnovija ostvarenja domaćeg savremenog graditeljstva.

Na ovogodišnjem Salonu mogli su da učestvuju oni autori koji su bili spremni da plate kotizaciju. Onima koji to nisu, bila je uskraćena mogućnost da predstave svoja najnovija dela. Međutim, oni koji su platili svoje učešće na Salonu ovaj put nisu imali tu šansu da svoje arhitektonske objekte predstave na način na koji žele. Na ovogodišnjem Salonu nijednom učesniku nije data mogućnost autorske umetničke prezentacije svog dela. Naime, o trošku autora organizator je štampao njihove eksponate onako kako je hteo, u kvalitetu koji je sam odabrao. I tu nije bilo prostora za diskusiju. Ne tako davno arhitekti su, kao svuda u svetu, angažovali fotografe da na najbolji način izrade fotografije njihovih dela. Jer, umetnički fotografi imaju znanje i sredstva da predstave arhitekturu i ostvare visoko kvalitetan grafički utisak. Izloženi radovi su grafički bezizrazni, u opštem pogledu - slabi.

I ove godine u žiriju Salona je arhitekta - stranac. Nemam ništa protiv internacionalizacije svake naše strukovne manifestacije. Ali, kada sam pokušao da se informišem o profesionalnim referencama ovog mladog, meni nepoznatog slovenačkog arhitekte koji je ocenjivao radove naših doajena, to nisam uspeo. Odavno su prošla vremena kada su gosti Salona arhitekture bile svetski poznate ličnosti, poput Borisa Podreke. Danas su druga vremena. Organizatoru je bilo teško da formira žiri koji je autoritativan za prestižnu izložbu arhitekture u istoj meri koliko je bilo teško da okupi kvalitetne autore na jednom mestu. U očaju da se ne nađe u problemu u kojem je danas Oktobarski salon, koji je iz nacionalne postao "elitistička" manifestacija, on je komercijalizovao ovu izložbu - na račun kvaliteta. Poput naših Muzeja savremene umetnosti ili Narodnog muzeja i Salonu arhitekture je potrebna temeljna rekonstrukcija. Ali, nju ne treba da izvrše političari po ugledu na Oktobarski salon, već sama arhitektonska struka. A u njoj postoje udruženja čiju reč treba čuti, pre svih Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije i Udruženje arhitekata Srbije.

Nagrađeni radovi Salona, poput dečjeg obdaništa koje arhitekturom više liči na zatvor (na slici), nisu odraz prave vrednosti arhitektonske produkcije u Srbiji. Ipak, nije sve tako crno. Salon arhitekture ima i svetlu tačku. To je prateća izložba "Crno na belo". Predstavlja radove autora među kojima su oni koji su našli "uhlebije" na beogradskom Arhitektonskom fakultetu: Branislava Mitrovića, Bratislava Gakovića, Mihaila Timotijevića, Marina Krešića, Zorana Lazovića, Dragana Stamenovića, Dragana Živkovića, Snežane Ristić i Boruta Vilda.