Dnevnik zabluda
Grad i kolaps
Piše Slobodan Maldini
U toku je
realizacija projekta Beograd na vodi. Uporedo, odvija se kampanja protiv ovog
urbanističkog razvojnog plana našeg glavnog grada. Možda je ovaj projekat za
ekonomiste opravdan, ali je za urbaniste neprihvatljiv. Međutim, pored poziva da se tu ništa ne gradi,
arhitektonska struka do danas nije ponudila alternativno rešenje. Najbučniji
protivnici Beograda na vodi tvrde da će budući gradski kvart izazvati opšti
urbani haos. Ovi apokaliptičari tvrde da je saobraćajna mreža Beograda na vodi
nedovoljna da primi novo opterećenje, a da će komunalna infrastruktura kolabirati
povećanjem broja stanovnika na Savskom amfiteatru. Ali, da li su ove prognoze
tačne i da li treba da se plašimo budućnosti Beograda?
Pogledajmo kako danas funkcionišu svetske metropole i
gradovi zemalja koje su ekonomski neuporedivo razvijenije od Srbije. Prema
statistikama, najopterećaniji su gradovi u Japanu, SAD i Zapadnoj Evropi.
Njujorški Menhetn je svojevrsni poslovni
centar svetske elite (na slici) koji danas funkcioniše u urbanističkom i
komunalnom pogledu besprekorno. Na njegovoj površini od 59 kv.km živi 1,63 miliona stanovnika, odnosno, 27.
500 stanovnika po kvadratnom kilometru. Na ukupnoj površini Beograda na vodi od
1,77 kv.km živeće 40.000 stanovnika, što je gustina 22.600 stanovnika po
kvadratnom kilometru. Na Menhetnu radi oko 2.100.000 radnika, među kojima
1.350.000 tu ne žive, već dolaze sa strane. Dnevno na ovom području boravi 2,9
miliona ljudi i oni funkcionišu bez problema. Svi oni godišnje tu potroše preko
70 milijardi dolara.
Železnička stanica Šinđuku u Tokiju je tokom 2007. godine
imala rekordni dnevni prosečni promet od 3,64 miliona putnika i svo vreme
funkcionisala je besprekorno. Londonska stanica Čapman džankšn dnevno primi oko
2.000 vozova, a tokom špica tuda prođe oko 180 vozova na sat, a stane 117. I
ona funkcioniše bez problema. Stanica u dvomilionskoj Nagoji u Japanu dnevno
primi 1,1 milion posetilaca koji se
upute u taj grad, a u cirišku Glavnu stanicu stigne više od 2.700 vozova na
dan. Njujorškim Bruklinskim mostom dnevno prođe oko 120.000 vozila i on ne predstavlja
usko grlo čak ni u špicu. Beogradskim Brankovim mostom svaki dan prođe 90.000
vozila bez problema, a Gazela je projektovana za dnevni kapacitet od 200.000
vozila.
Beograd nema
problem sa Savskim amfiteatrom. Pravi problem je u gradskim područjima pokrivenim
planovima. Haos je u okruženju Hrama sv. Save, na potezu između Bulevara kralja
Aleksandra i Dimitrija Tucovića, Lekinom brdu, Mokrom lugu, Altini, Kaluđerici.
Novobeogradske zelene površine i parkove otimaju građevinski preduzimači
i tu grade tržne centre i solitere. Iako su za sva ova naselja odavno izrađeni i usvojeni urbanistički planovi, na
njima decenijama vlada opšti urbani kolaps i rasulo. A za to do danas još niko
nije odgovarao.
No comments:
Post a Comment