Dnevnik zabluda
Umetnici i inženjeri
Piše Slobodan Maldini
Arhitektura je
ujedno umetnost i tehnička disciplina. Arhitekte umetnici okupljeni su u
Udruženju likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije. Arhitekte
inženjeri su po pravilu članovi podsekcija projektanata i izvođača Inženjerske
komore Srbije, koja im izdaje licence bez kojih ne mogu da se profesionalno
bave svojim poslom. Generacije srpskih arhitekata smatraju sebe umetnicima,
ujedno potpisujući se kao diplomirani inženjeri arhitekture. Ali,
postoje i oni koji sebe ne smatraju umetnicima, kvalifikujući arhitekturu kao
disciplinu izvan i iznad umetnosti. Da li su arhitekti inženjeri ili umetnici?
Povodom realizacije projekta Beograd na vodi, jedna naša
projektantska kuća objavila je konkurs za prijem arhitekata koji će razrađivati
izvođačke projekte za ovaj posao. Odaziv je bio mali. Razlog: jako mali broj
mladih novopečenih arhitekata zna da radi svoj posao. To i ne čudi, jer ako
samo pogledamo programe master studija arhitekture, videćemo da u njima sve
manje ima arhitektonskih sadržaja a mnogo više onih koje bi mogli da nazovemo
konceptom (ili umetnošću). Za razliku od inženjerskih nauka koje su egzaktne,
na polju koncepta sve je dozvoljeno, jer mašta nema granica.
Razgovarao sam sa nekoliko novoproizvedenih
"mastera" u arhitekturi. Nije me iznenadilo što ne znaju kako se vrše
statički proračuni, izračunavanja toplotne zaštite ili temeljenja zgrada, mada
su ovo uobičajena znanja nekadašnjih generacija arhitekata. Začudilo me je što
imaju veoma slabo znanje na planu funkcionalnog projektovanja arhitektonskih
objekata i što ne znaju da izrade malo komplikovaniji izvođački projekat. Ali,
šta je tome uzrok?
Poznat je slučaj našeg poznatog arhitekte - teoretičara,
koji je diplomirao na beogradskom Arhitektonskom fakultetu sa najnižom ocenom
6. Bio je to presedan nezapamćen u istoriji fakulteta. Međutim, bez obzira na
to i zakon koji ne dozvoljava poslediplomske studije lošim diplomcima, on je potom
i doktorirao. Danas u njegovoj biografiji na internetu piše: "najistaknutiji
srpski istoričar arhitekture". Drugi poznati slučaj je profesorke
beogradskog Arhitektonskog fakulteta za koju je utvrđeno da je plagirala svoj doktorat,
zbog čega je "zamoljena" da ode. Umesto da vrati doktorsku titulu,
zaposlila se na Odeljenju za arhitekturu u Novom Sadu, gde već deceniju vodi
katedru i radi kao mentor mladim doktorantima. Do danas, "proizvela"
je brojne generacije doktora arhitekture - umetnika ili inženjera, svejedno.
Ovi slučajevi nisu usamljeni. Ako bi danas neko pokušao da napravi reviziju
diploma i doktoratura, otvorio bi Pandorinu kutiju. U međuvremenu, možda je najlakše
ostaviti arhitektima da po osećanju i sopstvenom izboru sebe smatraju za
inženjere ili umetnike, u zavisnosti od situacije i potrebe. (Fotografija: Novi
Batersi, S. Maldini).
No comments:
Post a Comment