Dnevnik zabluda
Socijala i tverkovanje
Piše Slobodan Maldini
Nedavno je Ministarstvo kulture donelo Pravilnik o bližim
uslovima, merilima i kriterijumima za utvrđivanje statusa lica koja samostalno
obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture. Radi se o samostalnim
umetnicima, kojima država isplaćuje sredstva za zdravstveno i penzijsko
osiguranje. Ovakva socijalna pomoć društva je dobrodošla, jer je neophodna za
opstanak socijalno ugrožene grupe umetnika u Srbiji. Naši vrhinski stvaraoci
radom zavređuju poštovanje, ali nisu u mogućnosti da svoj trud i talenat unovče
i na taj način vode dostojan život. Pravilnik postavlja visoke standarde koje
treba da ispuni umetnik da bi mogao da dobije materijalnu podršku države. Njegovo
usvajanje pokreće pitanje postojanja neverovatnih razlika - jaza između umetnika
i onih koji pripadaju dnu nekulture.
U likovnim umetnostima, muzici, baletu ili arhitekturi,
nekultura je u našem društvu odavno odnela pobedu nad kulturom. U baletu,
karijera igrača gradi se od najranijeg detinjstva. Uz teška fizička iskušenja i
odricanja, balerina dostiže igračku zrelost nakon više od decenije priprema, a
završava je vrlo brzo. Nasuprot klasičnim balerinama, popularne igračice koje su
"obrazovane" u seksualno nametljivom mrdanju guzom - tverkovanju,
zarađuju odmah nakon kratkog kursa, puneći gaćice evrima već posle
petnaestominutnog "tverka" u noćnom klubu. Tabloidi veličaju nepismene
starlete, opisuju njihove skandale, tuče i razvode. Dok pozorišni glumci u
Srbiji jedva sastavljaju kraj s krajem, tv rijaliti programi plaćaju visoke
honorare opskurnim "zvezdama" sa društvenog dna, prenoseći njihovo skandalozno
ponašanje. Popularna pevaljka tokom vikend "tezge" u inostranstvu
zaradi višegodišnju platu operske pevačice u Srbiji. Mnogim stvaraocima izdavači
ne plaćaju autorska prava, jer se njihove knjige "ne prodaju". Izlaganje
u likovnim galerijama se naplaćuje čak i dnevno, zbog čega slikari izlažu sve
ređe. Istovremeno, oni neobrazovani ali bogati objavljuju knjige, zakupljuju
galerije, završavaju fakultete na kojima se i ne pojave.
Cene arhitektonskih
projekata su obesmišljene. One su i deset puta niže po kvadratnom metru od cene
rada na pr. keramičara. Nepismeni investitori od arhitekata zahtevaju i menjaju
na desetine varijanata, ali zato prihvataju i debelo plaćaju "dečje crteže"
koje im za arhitektonske projekte uvaljuju prevaranti sumnjivog obrazovanja. Ovakva
situcija dovodi do apsurda u kojem arhitekturu sve više preuzimaju laici. Podsetiću
na poznat slučaj geodete koji se, iako arhitektonski neobrazovan, predstavlja
za "protoneimara". Ovim
nepostojećim i nestrukovnim zvanjem on se nametnuo neukima u Srpskoj
pravoslavnoj crkvi, gde je zauzeo mesto visoko rangiranog "arhitekte"!
Na pitanje šta
uraditi, odgovor je jasan: žestoko oporezovati prostakluk i taj novac usmeriti
na kulturu.
No comments:
Post a Comment