Generalštab i UNESKO
Piše Slobodan Maldini
Vlada Srbije odlučila je da sruši zgradu Generalštaba koju
je 1999. oštetio NATO. Razmatrane su varijante vraćanja u prvobitno stanje,
konzervacije i rušenja, a zaključeno je da je najbolje rešenje rušenje. Budući da je ovaj arhitektonski kompleks
zaštićen spomenik kulture, preuzeta je obaveza da "kada država bude imala
para podigne istu takvu zgradu"!? Vlada je i ranije razmatrala opciju
rušenja, a pre nekoliko godina Ministarstvo građevina i urbanizma pokrenulo je inicijativu
da remek delo arhitekte Nikole Dobroviča obriše iz registra kulturnih dobara. Zbog
duge zakonske procedure brisanja iz registra, tada je odlučeno da se izvrši
nužna sanacija objekta. Proteklih godina srušeni su prilazni aneks iz ulice
Kneza Miloša i znatan deo kompleksa, a
statika preostale ruševine obezbeđena je čeličnom konstrukcijom. Ova sanacija
koštala je 78 miliona dinara. Za rušenje nedavno saniranog objekta, predviđena su
sredstva veća od sanacije - 180 miliona dinara!
Kompleks
zgrada Generalštaba danas je redak preostali svetu vidljiv dokaz stradanja
našeg naroda tokom NATO agresije. Objekti devastirani raketama Zapada kasnije su
srušeni, a na njihovim mestima podignuti novi. Ako srušimo i Generalštab,
nestaće poslednje arhitektonsko svedočanstvo iz kojeg mladi naraštaji uče o
srpskoj novoj istoriji. Ovaj monumet stradanja i primer brutalnosti NATO sile
za našu naciju je sveto mesto, poput Pećke
patrijaršije, Gračanice ili Visokih Dečana.
Odluka o rušenju
najznačajnijeg arhitektonskog modernističkog kompleksa na Balkanu je
definitivan poraz naše kulture. Danas mnogi s pravom postavljaju pitanje - šta
je sledeće? Rajićeva, Kosančićev venac i palata "Srbija" upravo menjaju
svoju urbanističku strukturu na osnovu koje su proglašeni kulturnim dobrom i u
bliskoj budućnosti će izgubiti karakter spomenika kulture. Po modelu
Generalštaba, trajna degradacija preti i ostalom kulturno-istorijskom nasleđu u
Srbiji. Međutim, kako se prema istom problemu odnose ozbiljne države?
Tokom Drugog
svetskog rata, mnogi evropski gradovi sravnjeni su sa zemljom. U Nemačkoj,
Poljskoj i drugim zemljama sagrađeni su ponovo, po predratnim planovima.
Međutim, sačuvani su objekti koji svedoče o brutalnosti ratnih razaranja. Stara
crkva cara Vilhelma u Berlinu, srušena u bombardovanju, sačuvana je kao
ruševina kako bi podsećala na užase rata. Poznata je zgrada sajma u Hirošimi nad
čijom kupolom je 1945. eksplodirala američka atomska bomba. Tokom obnove
Hirošime, stanovnici su tražili da se ova zgrada sačuva u svom obliku kao
trajna ruševina i postane spomenik stradanja - Spomenik miru. Ovu ruševinu -
spomenik (na slici) UNESKO je upisao u registar svetskih kulturnih dobara.
Kompleks Generalštaba zašlužuje najmanje istu sudbinu. Sada je pravo vreme da
bude predložen za upis u svetsku baštinu UNESKO-a.
No comments:
Post a Comment