Slobodan Maldini: Muljanje i češljanje

Dnevnik zabluda

Muljanje i češljanje

Piše Slobodan Maldini

Ministar kulture Tasovac prekinuo je spiralu beznađa koja je zahvatila rekonstrukciju Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, rečima: "Gospodo, što ste muljali, muljali ste! Nema više!". Obećao je da će se očešljati ukoliko rekonstrukcija ne bude izvršena u roku, a na zgradu je postavljen časovnik koji odbrojava vreme do završetka radova 20. oktobra 2015., na 50. godišnjicu postojanja muzeja. U međuvremenu, rok je prošao. Poziv na "otvaranje" Muzeja u novom ruhu uputila je javnosti Nezavisna kulturna scena Srbije, mada je jasno da od rekonstrukcije zdanja u dogledno vreme nema ništa. Ostaje problem iznosa 6,5 miliona evra koje je država prenela muzeju za posao koji nije obavljen. Ali, kako se upravlja kulturnim dobrima u bogatim društvima i zašto je muzeju i odgovornima u našoj kulturi hitno potrebno "češljanje"?

Izgradnju i rekonstrukciju društveno značajnih objekata u oblasti kulture bogata društva sve ređe finansiraju sredstvima iz državnog budžeta. Ovaj vid finansiranja odavno je napušten, iz prostog razloga što čak i bogate države ne opredeljuju svoja sredstva u projekte koji nisu ekonomski isplativi i predstavljaju nepotreban trošak za državu, pogotovo tokom buduće eksploatacije. Umesto ulaganja u nerentabilne objekte, države ovakve projekte pridružuju drugim, profitabilnim. Beograd je upravo propustio jedinstvenu priliku da izgradi nov Muzej savremene umetnosti, Nacionalnu operu i zgradu Filharmonije. Bilo je dovoljno da ove projekte priključi planovima za izgradnju Beograda na vodi i njihovo finansiranje prepusti investitorima koji će na izgradnji Beograda na vodi zaraditi. Jer, projekti iz kulture se realizuju sredstvima developera i donatora, a ne novcem iz siromašnog državnog budžeta.

Međutim, koliku vrednost ima 6,5 miliona evra u Srbiji? Ako pitamo izvođače rekonstrukcije Muzeja, odgovoriće da im je taj iznos nedovoljan. Ali, ako analiziramo finansijsku računicu iskusnog preduzimača, vidimo da je u Beogradu za gradnju 1 kvm stana potrebno najviše 400 evra. U unutrašnjosti, gde se stanovi prodaju za 700 evra/kvm taj je iznos 300 evra. Po toj ceni, moguće je za 6,5 miliona izgraditi čak 21.600 kvm stambenih objekata, sve sa temeljima, krovovima, instalacijama, kupatilima, liftovima. Kada sam 1980-tih i sam vodio obnovu izgorelog Studentskog kulturnog centra u Beogradu (na slici), taj restauratorski posao, neuporedivo kompleksniji od rekonstrukcije muzeja, koštao je mnogo manje nego što je na pr. 2000-tih plaćeno samo za projekte rekonstrukcije Narodnog muzeja u Beogradu. Restauraciju SKC-a radili su akademski umetnici a ne dunđeri, a svaki umetnik bez posla, kojih je i danas veliki broj, bio je dobrodošao. Među mnogima, tu su radili: slikar Tahir Lušić (Alter Imago), vajar Ratomir Kulić (Verbumprogram), arhitekta Mustafa Musić i ja (grupa MEČ).