Slobodan Maldini: Kultura i istorija, Večernje novosti 3. oktobqr 2015.

Dnevnik zabluda

Kultura i istorija

Piše Slobodan Maldini

Kultura je stanje uma. Da bi pojedini narodi opstali, treba da neguju svoju kulturu, posebno njen deo koji čuva kolektivno istorijsko sećanje. U današnjim izuzetno teškim vremenima, svakoj naciji je prioritet da sačuva svoju istoriju, etiku i integritet. Kritička prema neproverenim ili ideološki opterećenim obrascima prošlosti, društva koja neguju kulturu u mogućnosti su da izgrade pravilan odnos prema istoriji. Jer, istorija je promenljiva kategorija, a "istorijska istina" često nije ista kod različitih nacija. Sliku prošlosti je moguće falsifikovati. Neke države u našem okruženju manipulišu istorijskim podacima, prikrivajući jedne a naglašavajući druge. Određene činjenice o istorijskim događajima one čuvaju, dok druge brišu iz kolektivne svesti, iskrivljuju ili zaboravljaju. Upravo u tim segmentima istorije, kada posle dužeg protoka vremena nije moguće sačuvati u sećanju naroda svest o bitnim događajima iz prošlosti, pomaže kultura.

Srbija je zemlja koja se suočava sa svojom prošlošću, bilo da je ona herojska ili je u nekom periodu bila sramna. Za razliku od naših suseda, predstavnici Srbije poklonili su se žrtvama, pogotovo stradalim tokom raspada Jugoslavije, bez obzira na njihovu nacionalnost i versku pripadnost. Odlasci naših čelnika u Srebrenicu čin su prevazilaženja teškog istorijskog bremena. Iako ne treba da živi u prošlosti već da se okrene budućnosti, naš narod treba da sačuva sećanje, posebno na periode svog velikog stradanja. A to je moguće stalnim obrazovanjem mladih generacija i podsećanjem na teška poglavlja naše istorije. Razvijanjem kolektivne svesti o prošlosti i negovanjem kulture sećanja, pamtićemo važne događaje u istoriji koje bi neki drugi narodi želeli od nas da zaboravimo. Iako među pobednicima, Srbija je iz Prvog svetskog rata izašla bez 1,2 miliona stradalog stanovništva. Ljudski gubici bili su daleko veći od bilo koje zaraćene strane i iznosili čak 28 odsto ukupnog stanovništva. Godinu 1918. nije dočekalo 58 odsto muškaraca u Srbiji. Ali, najveći pogrom Srbi su doživeli tokom Drugog svetskog rata, posebno u jasenovačkom sistemu koncentracionih logora namenjenih istrebljenju Srba, Jevreja i Roma. U logorima u Jasenovcu i Donjoj Gradini ubijeno je više od 700.000 Srba, oko 80.000 Roma i preko 23.000 Jevreja. Jame i vrtače na Velebitu, a ima ih preko 300, još uvek su pune leševa nesrećnih Srba bačenih u njih.

Prošlost treba ostaviti iza sebe, ali treba čuvati sećanje o njoj. Tome može da doprinese kultura. I zato, treba istrajati na realizaciji dva značajna nacionalna projekta: Memorijalnog kompleksa Donja Gradina u Republici Srpskoj (na slici) i Memorijalnog kompleksa Staro sajmište u Beogradu. Jer, ova dva projekta će svojom istorijskom težinom doprineti pomirenju i sagledavanju mirnije i bezbednije budućnosti naroda Zapadnog Balkana.