Dnevnik zabluda

Virtuelna arhitektura

Piše Slobodan Maldini

Savremeno doba karakteriše prisustvo virtuelne stvarnosti. Svuda oko nas nalaze se elektronski uređaji - mobilni telefoni, računari, televizori, internet - pomoću kojih ostvarujemo konstantnu i svakodnevnu vezu sa tzv. virtuelnim svetom. Generacije mladih ljudi okrenute su novim informatičkim sistemima putem kojih grade  i razvijaju imaginarnu stvarnost. Kada uključimo računare i prikopčamo se na internet, počinjemo svoju vezu sa beskrajnim svetom informacija. A u tom svetu vladaju druga pravila i u njemu je sve moguće. Međutim, ponekad se dešava da se ljudi okrenu virtuelnoj realnosti i zamene je za onu svakodnevnu. Jer, u ulepšanoj slici života nema dnevnih problema: u njoj ne vlada ekonomska kriza, besparica, nedostatak posla. Jednom rečju, u virtuelnoj slici stvarnosti život može da bude idealan.

U našoj arhitekturi sve više je prisutna virtuelna stvarnost. U situaciji kada je nacija toliko osiromašena da ne može ni da održava prosto funkcionalno stanje sadašnjeg građevinskog fonda, najjednostavnije je okretanje prema virtuelnoj arhitekturi. Predstavljena putem lepih slika, maketa, računarskih prostornih modela, takva arhitektura zadovoljava potrebu našeg čoveka da veruje u progres i opšti napredak društva, koji je vidljiv na planovima za gradnju velelepnih objekata. A ovakav poriv u srpskom narodu prisutan je na svakom koraku. Čak i oni koji žive u krajnjoj oskudici, grade začuđujuće velike "kuće na sprat", koje najčešće ostavljaju nedovršene. Oni sa dubljim džepom, koji rade u inostranstvu, grade u svojim rodnim selima "palate", bacivši mala bogatstva u te kuće u kojima ne žive. Danas smo svedoci državnog planiranja predimenzionisanih i nefunkcionalnih urbanih centara poput Beograda na vodi. Tim planovima se našem narodu, koji nema novca ni za golu egzistenciju, predstavlja virtuelna slika raskoši i bogatstva. Naravno, kao u svakoj virtuelnoj stvarnosti, ova "mesta iz bajke" nisu namenjena širokin narodnim masama. Za njih, ovaj svet je poput poslepodnevne latinoameričke serije na trećerazrednom tv kanalu, čijim se čarima sirotinja zaneseno prepušta u želji da zaboravi sopstvenu bedu.

Međutim, veoma je opasno kada slike gradova iz mašte koji su "sagrađeni" u 3d modelima računarskih video igrica (na slici) prerastu iz virtuelnog modela u stvarnost. Tada se gubi granica između fikcije i realnosti, odnosno igre i života. U projektima virtuelne arhitekture nastalim na osnovama ovakvih video igara sve je moguće, pa čak i izgradnja svetski velelepnih i skupih urbanih četvrti, kao i ekskluzivnih replika istorijskih gradskih jezgara. Razvijanje društva na slikama iz mašte kreatora video igrica odvlači pažnju od stvarnih nedaća koje imaju žitelji naših gradova, a to su: opšta beda i degradacija, besparica, socijalna nesigurnost, nezaposlenost, neobrazovanost.