Dnevnik zabluda
Muzej Srbije
Piše Slobodan Maldini
Živimo u doba pada zapadne civilizacije. Na svetskoj sceni, prisutan je biznis vođenja
rata. Svaka i najmanja prilika se ne propušta, jer je rat danas
najprofitabilniji. Kada moćnici svoju pažnju usmere na jednu državu,
ustremljuju se i uništavaju njenu celokupnu strukturu: ekonomiju, politiku,
istoriju. Po pravilu, ovaj biznis se skriva iza maske "demokratije"
koju oni nameću zemljama - žrtvama. U cilju "uterivanja zapadne
demokratije", naša zemlja, izmučena decenijskim ratovima i embargom,
poražena je ekonomski i vojno. Izgubila je teritorije, ljude, privredne resurse
i kulturna bogatstva. Danas trpimo strana nametanja i ultimatume radi tobožnjih
"civilizovanja" i "evropeizacije"
našeg društva.
I dok se Evropa raspada pod naletom izbeglica iz ratom
zahvaćenog Bliskog Istoka, Srbija pokušava da nastavi svoj razvojni put, ometen
beskonačnim uslovljavanjima i pretnjama sa Zapada. U ovako teškim vremenima,
kulturni razvoj naše zemlje je usporen, naročito zato što sami na taj razvoj ne
možemo da utičemo. Srpski manastiri na Kosovu danas su izvan domašaja države i
teško ih je zaštititi. Naše istorijske svetinje u Hrvatskoj, poput Jasenovca, drugog
istorijski najznačajnijeg srpskog grada jer je tu pokopano 700.000 Srba, danas
su teško dostupne. Zbog svega, više je nego neophodno da sačuvamo svoj
nacionalni identitet. A on se čuva tako što se konstantno neguje sećanje na
kulturna istorijska dobra i ljude koji su dali izvanredan doprinos civilizacijskom
razvoju našeg naroda.
Da bi sačuvali
svest o našoj bogatoj kulturnoj istoriji, predlažem izgradnju Muzeja Srbije,
institucije koja će čuvati i razvijati sećanje na naše civilizacijsko blago.
Kao nacionalna kulturna ustanova, Muzej Srbije će predstaviti najvrednije srpsko
istorijsko nasleđe, uključujući i ono izvan Srbije - crkve, manastire i vredne
spomenike kulture na Kosovu: Pećku patrijaršiju, Visoke Dečane, Gračanicu,
Bogorodicu Ljevišku, manastir Hilandar na Svetoj Gori, naše istorijske
spomenike u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bosni. U muzeju će biti predstavljeni i najznačajniji
Srbi, oni koji su ostavili trag u ljudskom rodu, poput Tesle, Pupina i drugih
predstavnika nauke, kulture i umetnosti, sporta, politike.
Još 1990-tih radio
sam projekte za Muzej Srbije koji bi se nalazio u adaptiranoj, danas napuštenoj
i nezavršenoj zgradi Muzeja revolucije na zelenoj površini nedaleko od Palate
Srbije na Novom Beogradu. Ovu građevinu (na slici) projektovao je 1961.
arhitekta Vjenceslav Rihter, ali usled nedostatka sredstava nije došlo do njenog
završetka. Danas se na toj elitnoj lokaciji nalazi napušteno gradilište sa podignutom
prizemnom etažom, koju je potrebno završiti. Novac za gradnju može da bude
obezbeđen van državnog budžeta, donacijama privrednika i institucija u zemlji i
inostranstvu, a radove bi izveli domaći građevinari.
No comments:
Post a Comment