Dnevnik
zabluda
Zaštita spomenika
kulture
Piše Slobodan Maldini
Predsednik muzeja Luvr sačinio je plan zaštite spomenika
kulture u svetu koji se nalaze pod pretnjom terorista. Plan je reakcija na devastaciju
spomenika od strane ID-a i "pokušaj odbrane zajedničkog ljudskog nasleđa".
Pod pretpostavkom da finansiranje ID-a u značajnoj meri pokriva prodaja
ukradenih umetničkih artefakata, francuski plan sadrži ideju da ova zemlja
ponudi "azil" za sve artefakte koji se nalaze pod pretnjom krađe i uništenja.
Pod kapom "zaštite od terorista", u Francusku bi se slila brojna
svetska kulturna i istorijska blaga. Treba napomenuti da je Luvr, poput nekih drugih
evropskih nacionalnih zbirki i muzeja, stecište brojnih istorijskih umetnina
koje su tokom istorije otete i opljačkane iz mnogih zemalja. Ali, kakvo je stanje sa zaštitom kulturnih dobara
kod nas?
O zaštiti
našeg kulturnog nasleđa treba da brinu zavodi za zaštitu spomenika kulture.
Njihova uloga je da sačuvaju, konzervišu ili rekonstruišu sva naša kulturna
dobra. Međutim, stanje zaostavštine spomenika kulture je sve gore. Spomeničko
nasleđe nestaje, urušava se, artefakti se gube. Arheološka nalazišta, zgrade i
drugi spomenici se upropaštavaju i ruše zbog trenutnih i sitnih interesa pojedinaca.
Za to do danas još niko nije ozbiljno odgovarao.
Istorija
uništavanja našeg kulturnog nasleđa je duga, a primeri su mnogobrojni. Tragove
propasti kulturnih spomenika, pa i celih gradova, pronalazimo na svakom mestu. U
novijoj istoriji, srpski gradovi su doživeli urbani sunovrat koji je unazadio
njihov izgled. Mnogi vredni arhitektonski objekti koje je trebalo sačuvati
srušeni su ili brutalno rekonstruisani. Ambijentalno vredne celine, ulice i stari
kvartovi su promenili svoj karakter. Stara Čubura, Dorćol i Neimar danas su
nepovratno uništeni rušenjem i nezakonitom gradnjom. Među eklatantnim primerima
su Dečja klinika u Tiršovoj ulici arhitekte Milana Zlokovića (na slici),
novokomponovane dedinjske vile, projekat stambenog kompleksa "Beko"
na Kalemegdanu, tzv. "arhitektura
kioska" i "privremena gradnja". Mnoge crkve, posebno na području
Vršca i Zrenjanina, uništene su nestručnim i nezakonitim građevinskim radovima.
Ranohrišćanska bazilika kod Bele Palanke uništena je zbog prolaska trase auto
puta. Kompleks manastira Valjevska Gračanica je ruiniran zbog izgradnje
veštačkog jezera. U selu Šopić pop bagerom saminicijativno ruši crkvu iz 1869...
Najveći upropastitelji i odgovorni za nestanak našeg kulturnog
dobra su zavodi za zaštitu spomenika kulture, posebno u Beogradu i Nišu, ali i
drugim gradovina. Njihovi "stručnjaci" ne prepoznaju objekte vredne
zaštite i olako daju saglasnosti na rušenje kulturnih spomenika, bez ikakvih
konsekvenci. Jer, naši "zaštitari" nisu sposobni da vrednuju
graditeljsko nasleđe, niti da izrade jasan stav na osnovu kojeg bi zaštitili
nacionalno kulturno blago.
No comments:
Post a Comment