DNEVNIK ZABLUDA
MIKROMUZEJI
Piše Slobodan Maldini
Danas u
Beogradu ne radi nijedan značajan muzej. Narodni muzej još uvek čeka
rekonstrukciju koja je prolongirana izradom novog projekta. Muzej savremene
umetnosti je započeo rekonstrukciju, ali radovi stoje već nekoliko godina.
Muzej grada Beograda, iako je dobio veliki prostor na novoj lokaciji u
Nemanjinoj ulici, ne može da se useli, jer je zgrada neuslovna. Turisti koji
dolaze u Beograd ne idu u muzeje, već borave na otvorenim prostorima
Kalemegdanske tvrđave, Knez Mihajlove ulice ili se voze autobusima po gradu
razgledajući fasade iz vozila u pokretu. Situacija sa muzejima je izuzetno
složena i ozbiljna, a rešenje ovog problema je na dugom štapu.
Na sreću,
kulturna istorija naše zemlje nije predstavljena samo u nacionalnim muzejskim
zbirkama i arhivama. Postoji značajan broj pojedinaca - zaljubljenika koji su
osetili potrebu da svoje zbirke, koje su sklupljali i stvarali decenijama,
podele sa drugima. Oni to rade u malim privatnim muzejskim kolekcijama, tzv.
"mikro muzejima". Ove male institucije često su jednako važne za našu
kulturu poput onih velikih, nacionalnih i društveno priznatih i podržanih. Te
kolekcije opstaju uprkos ekonomskoj krizi, kulturnoj oseci i opštem
nerazumevanju društva za male privatne inicijative.
Za mikro
muzeje nije bitna lokacija. Nasuprot
velikim državnim muzejskim institucijama, one se ne nalaze u centru
prestonice, niti na turistički prestižnim lokacijama. One su naprosto nastale
tamo gde je bilo najpogodnije mesto za njihov razvoj. Nabrojaću samo nekoliko
naših mikro muzeja. Nedaleko od Beograda, u selu Boljevci, nalazi se etno muzej
"Stajkova kuća", malo seosko domaćinstvo u kojem je Đorđe
Milovanović- Stajkov sačuvao predmete značajne za etno kulturu Srba i Slovaka
na našem tlu. U drugom selu u okolini prestonice, Pećincima, dugi niz godina
postoji Muzej hleba, osnivača slikara Slobodana Jeremića. Muzej pčelarstva
osnovala je porodica Živanović u Sremskim Karlovcima, a on je danas
nezaobilazno mesto svih turista koji posete ovaj istorijski gradić. "Muzej
magije Rosi" osnovao je i vodi na fruškogorskom Banstolu mađioničar
Miroslav Vuković iz sela Maradik. Tu se nalazi najbogatija zbirka
mađioničarskih trikova u ovom delu sveta. U zlatiborskom selu Zlakusa nalazi se
najveća kolekcija keramike na Balkanu.
Pariski
dizajner poreklom iz Beograda Milan Simić planira da u Beogradu osnuje Muzej
bicikala. U napuštenom prostoru ispod Brankovog mosta (na slici) on želi da
smesti vrednu kolekciju starih dvotočkaša, ali za to mu je potrebna podrška
grada. Još jedan Beograđanin, umetnik Dragan Papić Dr. Agan decenijama u svojoj
kući i dvorištu u centru čuva svoj izvanredan "Unutrašnji muzej".
Najveća prepreka su mu gradski komunalci koji po prijavama suseda uporno pokušavaju
da njegove eksponate odnesu, jer ih neupućeni smatraju za - đubre.
Ako već ne možemo da napravimo mikro - muzeje, kao u tekstu...a i mi sami treba da smo mikro-muzeji, bar od usta do usta da prenosimo (u)spomene na nešto nekad vredno našim precima, a i te kako, u duši - vredno nama. Konzumerizam je učinio da bacimo svašta-nešto, misleći da nam nikad više neće trebati. Odužimo se svojm nemaru, i on je naš, zar ne, bar u prepričavanju, opisivanju, zapisivanju, na-crtavanju...ko u m e .
ReplyDelete