DNEVNIK ZABLUDA
EKSPOLZIJA KREATIVNOSTI
Piše Slobodan Maldini
Arhitektura je kreativna umetnost. Ali, ona je i tehnika,
disciplina koja na primeren način upotrebljava tehnologije radi zadovoljenja
ljudskih prostornih potreba. Po mišljenju mnogih istoričara kulture arhitekti
su umetnici, dok su po tehnički orijentisanim pragmatičnim kritičarima oni
inženjeri i nemaju veće dodirne tačke sa umetnošu. Istina je da postoje
kreativni i suvoparni arhitekti. Tužno je saznanje da kreativci retko dolaze u situaciju
da realizuju svoje izvanredne vizionarske ideje. Među arhitektima - graditeljima preovladavaju oni koji sebe ne
vide u svetu umetnosti. Ovo je i razlog zbog čega današnji arhitektonski
planovi često ne sadrže u sebi nove ideje, niti estetski stav, što je vrlo
bitna karakteristika uspešno izvedenog arhitektonskog dela.
Međutim, postoje područja u kojima kreativnost
oblikovanja prostora nema granica i vrednovana je u skladu sa umetničkim
značajem ideje eutora. To je oblast filmske i pozorišne scenografije. Na ovom
umetničkom polju stvaraoci nisu sputani zakonskim ograničenjima gradnje i ponekad
besmislenim zahtevima investitora. Jedini limit ovakvih stvaralaca je njihova
mašta. I baš u ovoj oblasti naša mala zemlja dala je nekoliko svetskih velikana.
Filmski scenograf Miljen Kreka Kljaković (r. 1950.) radi na velikim filmskim
produkcijama. Dobitnik je nagrade "Feliks" Evropske filmske
akademije, a za scenografiju televizijskog filma "Raspućin" nominovan
je za nagradu "Emi". Protekle tri godine radio je scenografije za
iransku produkciju filma "Prorok Muhamed" iranskog režisera Madžida
Madžidija. Ovaj vrlo skup projekat smatra se jednim od najvećih u novijoj
filmskoj istoriji. Za potrebe filma Kreka je projektovao i realizovao dva
istorijska grada: Meku i Medinu, rekonstruisavši ih u potpunosti onako kako su
izgledali u 6. veku.Sagrađene su ulice, trgovi, pijace, stotine
kuća sa sve enterijerima i arhitektonskim detaljima. Ulice su ispunile hiljade
statista i stotine kamila.
Miljenov sledbenik Aleksandar Denić (r. 1963) nominovan
je ove godine za najvišu međunarodnu nagradu tzv. "Oskar za operu" za
scenografije ciklusa Vagnerovih opera "Prsten Nibelunga" na festivalu
u Bajrojtu 2013. u režiji Franka
Kastorfa. Snagom ideja on gradi novu teatarsku formu - simbiozu pozorišta i
filma. Njegove scenografije nisu samo mesto događanja predstave, već se tu
paralelno vodi filmska radnja, snimljena kamerama u živo.
Beogradska arhitektkinja Marina Helman (1956-2011) bila
je majstor retko viđene teatarske forme - pozorišnog performansa. Njene Izvanredne,
osećajne scenografije, poput one na
"Festivalu Svetskog pozorišta u Ajnsidelnu" 2011. (na slici) u režiji
Folkera Hesea i izvođenju Pine Bauš su ujedno pozorišne scenografije i
umetničke instalacije sa izuzetno snažnom emotivnom porukom koja potresa sva
čula.
No comments:
Post a Comment