Dnevnik zabluda
Bezbednost i arhitektura
Piše Slobodan Maldini
Britansku prestonicu zadesila je tragedija sa velikim
brojem žrtava izazvana požarom u stambenom soliteru Grenfel Tauer sa 120
socijalnih stanova, u luksuznoj londonskoj četvrti Kensington-Čelzi. Pred očima
nemoćnih spasilačkih i vatrogasnih ekipa, zapaljena kula nestala je u plamenu
koji se brzo proširio na celu zgradu a pratile su ga serije eksplozija. Nakon
ovog događaja, u arhitekturi je ponovo stavljeno u prvi plan pitanje bezbednosti.
Jer, stručnjaci smatraju da je uzročnik brzog širenja požara jeftina, zapaljiva
termoizolaciona obloga fasade koja je upotrebljena prilikom nedavnog
renoviranja zgrade. Tim i sličnim materijalima obložene su u Britaniji na
desetine hiljada zgrada, što predstavlja osnov velike zabrinutosti. Međutim, poučen
britanskim iskustvom, pitam se da li postoji opasnost po bezbednost zgrada u
Srbiji?
Bezbednost u našoj arhitekturi odavno nije na potrebnom
nivou. Glavne opasnostii po sigurnost mnogo su teže u odnosu na zapaljive
materijale obloga britanskih fasada, koji se i ovde primenjuju. Iako je prema
ranijim planovima spratnost stambenih zgrada u Beogradu ograničena na 6 etaža,
ovaj propis malo ko je ispoštovao. Po pravilu, njega su investitori
"zaobilazili" nazivajući etaže projektovanih zgrada "visokim"
i "niskim prizemljem", "mezaninima", "povučenim
spratovima", "potkrovljima" pa čak i "natkrovljima".
Na taj način, stambene zgrade sa neretko desetak i više etaža, naizgled su se
"uklapale" u zakonom predviđenih šest. Tako, uske ulice postale su
"kanjoni" previsokih objekata bez prirodnog osvetljenja i
ventilacije, svojevrsne "tempirane bombe" jer predstavljaju veliki
problem gasiocima pri eventualnom požaru na gornjim spratovima.
Poznati zakoni o nadziđivanju i pretvaranju zgrada sa
ravnim krovovima u kose doneli su brojne zloupotrebe. Nadziđivano je i po
nekoliko etaža, a temelji starih objekata opterećivani su preko zone
sigurnosti. Zbog toga, danas imamo brojne zgrade koje se krive, pucaju ili se
nepravilno sležu, opterećujući tlo nedovoljne nosivosti. Pohlepa preduzimača za
kvadraturom i novcem dovela je do toga da su hiljade zgrada kod nas statički
nestabilne zato što su preopterećene i
požarno nebezbedne zato što je onemogućen prilaz vatrogasnoj službi.
Ovu situaciju dodatno komplikuju sve češća gradnja
visokih stambenih nebodera, poput onih u Belgrejd voterfrontu i Belgrejd
skajlajnu koji imaju spratnost izvan dosega vatrogasaca. Kod ovakvih objekata
građenih u okvirima naših nedovoljno detaljnih propisa, bezbednost je ugrožena
do krajnjih granica. Za zakonodavce, sada je poslednja prilika da se nešto
drastično promeni u poboljšanju bezbednosti arhitektonskih objekata. Jer, ako
se katastrofa desila u tehnološki naprednoj Velikoj Britaniji, možemo samo da
zamislimo razmere moguće tragedije u našem urbanističkom haosu.
Na fotografiji: londonski toranj u plamenu, izvor AP
No comments:
Post a Comment