Dnevnik zabluda
Urbanistički monstrumi
Piše Slobodan Maldini
U savremenom urbanizmu prisutna je pojava gde se novoprojektovane
strukture nameću istorijski formiranom urbanom tkivu svojom koncepcijom,
oblikovanjem i dimenzijama. Često nazvane urbanistički monstrumi, one razbijaju
gradsko tkivo, uništavaju istorijski karakter i duh, razaraju prostor do te
mere da prestaje da bude nosilac humanih vrednosti. Sve ono što je vekovima
građeno i taloženo: istorija, kultura, tradicija, prestaje da postoji u
prostoru zaposednutom od savremenih urbanističkih monstruma. Ovi gradski
prostori su patogeni, nepodnošljivi za život, rad ili druge aktivnosti. Primere
urbanističkih monstruma sadrže mnogi gradovi, pa i naša prestonica.
O aktuelnom slučaju koji će izmeniti strukturu
istorijskog jezgra Beograda, Beogradu na vodi, nedavno je objavljen tekst u magazinu
Forbs. Tu se navodi da je ovaj megalomanski projekat, kvalifikovan od nacionalnog
značaja, zaobišao birokratske prepreke kao što je javni konkurs u Srbiji, da
nije bilo postupka javne licitacije, a da su zbog njega čak promenjeni neki
zakoni. Zbog svega, projekat nije dobro primljen od velikog dela stanovništva.
Iako je povodom planova gradnje postojala reakcija stručne javnosti, ona je
ignorisana i nije uticala na njegovu realizaciju.
O drugom projektu, megalomanskom i neprimerenom tržnom
centru na kraju Knez Mihailove ulice (na slici) koji iz korena menja
urbanistički karakter istorijskog jezgra Beograda, struka nije raspravljala. Paradoksalno,
njegovu kritiku nedavno je izneo filmski režiser Goran Marković. On je prekinuo
ćutanje arhitekata i urbanista i progovorio o tabu temi o kojoj do sada nijednu
reč nisu rekli odgovorni za projekat: Zavod za zaštitu spomenika kulture i Urbanistički
zavod, pa čak ni Akademija arhitekture. Tu građevinu Marković opisuje kao
"monstruma koji napreduje u srcu starog dela grada... širi se kao tumor
među oronulim kućama koje predstavljaju kulturnu baštinu, prošlost ovog naselja
starog nekoliko milenijuma. To je nezgrapna, pretenciozna, agresivna građevina
koja preti onome što je suština Beograda."
Ne iznenađuje da kritiku tržnog centra kod Knez Mihailove
izriče poznati režiser, ali zabrinjavajuće je decenijsko ćutanje naših najznačajnijih
predstavnika arhitektonske struke po tom projektu. Među inicijatorima peticija
protiv Beograda na vodi je i sam autor ovog centra, koji do danas nije javno spomenuo
svoj projekat u Knez Mihailovoj. Da
li to znači da u našoj arhitekturi postoje tabu teme, autori i objekti o kojima
se ne raspravlja? Kao biznis, arhitektura je uticajna koliko i politika, a
posledice neslaganja ili kritikovanja tabu tema pogubne su za one koji su izvan
"sistema". Ali, izgleda da je lakše i bezbolnije graktati na Beograd
na vodi koji su projektovali stranci, nego kritički reagovati na zablude moćnih
arhitekata u sopstvenim redovima.
No comments:
Post a Comment