Slobodan Maldini: Banalije pod Kalemegdanom, Večernje novosti, 23. decembra 2016.

Dnevnik zabluda

Banalije pod Kalemegdanom

Piše Slobodan Maldini

Nedavno su završeni i javnosti predstavljeni konačni projekti "Mosta na Kalemegdanu". Ovu pešačku pasarelu sa skulpturom na vrhu oblikovali su britanski skulptor apstraktnog pravca Ričard Dikon i beogradski vajar i crtač, kandidat za akademika SANU Mrđan Bajić.  Ovaj projekat dvojica umetnika započeli su još 2007, naredne godine dobili su sredstva za izradu projekta mosta, a 2009. Beograd je finansirao realizaciju njihove izložbe pod nazivom "Most na Kalemegdanu". Proteklog leta grad Beograd je usvojio funkcionalno rešenje dvojice skulptora.

Kalemegdan je istorijsko jezgro Beograda, njegov najznačajniji kulturno-istorijski kompleks. Na području ovog gradskog parka predstavljena su dela naših najpoznatijih vajara, među kojima su: Spomenik zahvalnosti Francuskoj i "Pobednik" Ivana Meštrovića, "Ribar" Simeona Roksandića, "Buđenje" Dragomira Arambašića, Spomenik despotu Stefanu Lazareviću Nebojše Mitrića i mnogi drugi. Upravo zbog značaja Kalemegdana, svako novo skulptorsko delo na ovom istorijskom području treba dobro analizirati, pa tako i nov most-skulpturu dvojice savremenih umetnika. Međutim, bilo kakva analiza, čak i slika "na prvi pogled" novog "mosta" pod Kalemegdanom, daje porazne rezultate.

Odavno nešto ovako ružno nije viđeno u našoj savremenoj arhitekturi i vajarstvu. Pre svega, nemoguće je zaključiti da li se radi o skulpturi, arhitekturi ili o još jednom objektu iz palete urbanog inventara. Kao skulptura, ona ne sadrži jasno izrečen stav autora. Nema ni bilo kakvu poruku. Kao arhitektura, nema funciju, jer je apsurdnih i nejasnih upotrebnih oblika, nedefinisane koncepcije, neupotrebljiva. Kao urbani inventar, daleko je od prihvatljivih i u svetu poznatih urbanističkih rešenja. Ova čudna naprava sadrži odbojne materijale koji su primenljivi u industrijskoj, ali ne i u umetničkoj arhitekturi. Sirova, teška, likovno loša, zakrivljena betonska pasarela postavljena je na skelu od gvozdenih štapova koja je viđena u toku gradnje, ali je umetnički neprihvatljiva na kulturno-istorijski značajnoj lokaciji.

Spajanje funkcije pešačkog mosta i skulpture teško da može da dovede do estetski prihvatljivog rezultata. Postavljanje skulpture na vrh liftovske konstrukcije krajnje je neuobičajen način izražavanja i predstavlja suvišan likovni motiv. Nasuprot mogućoj ideji složene skulptorsko-arhitektonske kompozicije koja će svojim jedinstvenim oblikom obavljati funkciju mosta, nepotrebno je napravljena skalamerija u kojoj je skulptura sadržana na liftovskoj kućici kao postamentu, a pešačka pasarela data vijugavim oblikom koji nema funkcionalno logično niti estetsko likovno opravdanje. Bez obzira na različitosti koncepcija u savremenoj skulpturi, teško je prihvatljivo rešenje koje nije ni arhitektura ni skulptura, niti ima jasno izražene funkcionalne karakteristike.