Dnevnik zabluda
Šminkeri i inženjeri
Piše Slobodan Maldini
Nedavno je nikla nova zgrada neposredno pored
Kalemegdanskog parka, u Pariskoj ulici br. 8 (na slici, desno). Iako je
arhitekta izradio likovno prihvatljiv objekat (levo), idejno rešenje je tokom
gradnje pretvoreno u arhitekturu nedostojnu istorijskog konteksta. Novi objekat
je sirov, estetike primerene beogradskim predgrađima, a ne zaštićenoj zoni
Kosančićevog venca. Zgrada otvara pitanja narušene kompetencije i autoriteta
arhitekata.
Opšte mišljenje da je arhitektura u Srbiji
"šminka" potvrđuje program fakulteta arhitekture, iz kojeg su izbačeni
inženjerski predmeti. Tako na primer, studenti se oslanjaju na znanje geometrije
stečeno u srednjoj školi, jer ovaj predmet ne postoji na studijama arhitekture.
Svoje nepoznavanje geometrije, matematike, statike, mehanike, fundiranja,
konstruktivnih sistema, novopečeni arhitekti nadoknađuju računarskim vizuelnim
poštapalicama i lošim primerima na internetu koje kopiraju. Današnja
arhitektura svela se na osećaj "dobrog" i "lošeg"ukusa, a
na arhitekti je da se opredeli za grafički dizajn nekog arhitektonskog objekta
za koji smatra da je dobar. U svetu su ovi "šminkeri" odavno nazvani
dekoraterima i bave se primenom materijala, boja i dezena u prostoru. Međutim,
mladi arhitekti u Srbiji i dalje žive u iluziji da su inženjeri, bez obzira što
ne poseduju znanje da izračunaju statiku zgrada, proračun konstrukcije,
fundiranja ili termičke izolacije. Mnogi među njima i ne znaju šta je biti inženjer
i ovo visokotehničko obrazovanje zamenjuju za inženjersku titulu koja je u samo
njihovoj svesti dodeljena arhitekti. U ovoj zabludi pomaže im Inženjerska
komora, u čijem sastavu veliki procenat članova čine arhitekti - neinženjeri.
Među pripadnicima komore su i urbanisti koji, izuzev saobraćajnih inženjera, nemaju
tehničko inženjersko obrazovanje.
Danas zgrade projektuju nepismeni ali "sveznajući"
investitori sa ubeđenim ali neškolovanim inženjerima. Radi se o stvari ukusa, o
čemu arbitriraju baš svi, ali završnu reč po pravilu daju investitori, a u Srbiji
i nekompetentni političari. Kada sam pre više godina projektovao stambenu
zgradu u Novom Sadu, moj projekat je u ime naručioca ocenila njegova
sekretarica, pretpostavljam zbog njenog "osećaja za estetiku". Prvo je
"očistila" fasadu od "prevelikih" prozora, a zadim se
okomila na osnove. Smanjila je širine hodnika kao "nepotrebno
luksuzne". Kada je počela da iz projekta izbacuje vrata, upitao sam zbog
čega to radi. Odgovorila mi je "da su skupa". Na moje pitanje
"zar su skupa vrata koja oni uvoze iz Kine za 20 evra?" odgovorila je
da ih oni u Srbiji prodaju skupo, po 200 evra. Bio je to moj poslednji kontakt
sa tim investitorem i mojim projektom.
Ali, vratimo se objektu na Kalemegdanu. Šta uraditi? Poslušati
struku, srušiti ruglo i privesti ga originalnom arhitektonskom rešenju.
Vecina bi pomislila da sam pevise agresivan u misljenju ali je to mozda i neophodno. Za pocetak spojiti ovaj 'objekat' sa ljudima koji su ga podigli, investitor, arhitekt,a inzinjer, ko je odlucio, ko je dao saglasnost, sve po spisku od kamena temeljca do kljuca u bravi. Ime, prezime, ko gde i kada je zavrsio, pa da se vidi kako je moguce da se u centru jednog ovako starog grada rusi sve sto moze da se obnovi i sacuva kako bi postojao dokaz sta smo imali, mogli i izgradili nekad, a sada neki ' uceni' zidaju neke objekte jedva umerene za daleku periferiju na kojoj bi bili sakriveni iza visokih zidina vlasnika. Mozda ja trazim previse od vecine ove posrnule drzave u svakom segmentu drustva a pogotovo kulture, odakle bi trebalo i neko elementarno znanje da se vuce o estetici cak i ako je u pitanju sekretarica neka u pitanju...
ReplyDeletenovosadskom FTN-u se jos uvek uce gradjevinski predmeti na departmanu za arhitekturu. Mada i pored toga mnogi zavrse kao dizajneri plakata za zurke.
ReplyDeletefond casova je isti kao u srednjoj skoli... tako da je upitno...
DeleteO tome sam i sâm dosta pisao... Moje mišljenje je da se još malo sačeka sa intervencijom...jer mi izgleda mooramo doći do dna da bi feniks u nama Srbima proradio... A stručnih kadrova ima...samo treba pronaći priliku da isplivamo na površinu...trenutno još ronimo pod vodom... Vežbamo za "bw"
ReplyDeleteA kad se setim nacrtne geometrije koju sam imala u gimnaziji... pravimo od dece invalide. Nema veze, mala je Planeta. Kad nam budu zafalile arhitekte, doći će neka deca iz Kambodže, Pakistana ili već odakle li, gde se još uvek pošteno uči. Pitaće nas tada naša deca, šta smo im to uradili.
ReplyDeletepozvati umetnika Christo da ga zamota u ruzicasti dzak...beogradske fasade su i u istorijskom kontekstu uvek bile sminka I l art pour l art izam...evropskog nasledja.to su zapravo diskontinuiteti..sto se tice vrata l corbuisier ih je isto izbacio na vili savoi...ko zna zasto..al on...I nije arhitekt sa diplomom...pa..hm
ReplyDelete