Dnevnik zabluda
Konfučije i trešnjin cvet
Piše Slobodan Maldini
Predsednici Kine i Srbije Si Đinping i Tomislav Nikolić
nedavno su postavili u Beogradu, na mestu gde je tokom NATO bombardovanja srušena
zgrada kineske ambasade, kamen temeljac za izgradnju Kineskog kulturnog centra.
Tom prilikom otkrili su spomenik Konfučiju, tablu novoosnovane Konfučijeve
ulice i Trga prijateljstva Kine i Srbije. Kineska kompanija Šandong, koja je
trenutno angažovana u Srbiji na izgradnji Koridora 11, nedavno je najavila
izgradnju Kineskog kulturnog centra u Beogradu po planovima arhitekata u Kini.
Na površini placa od oko 6.000 kvadratnih metara nići će savremeno oblikovano
velelepno zdanje površine oko 24.000 kvadratnih metara koje će produbiti i
negovati kulturnu saradnju dve zemlje. Ova zgrada, sa "burgijama" i
"vijugama" na fasadi, odaje izgled savremenog arhitektonskog objekta.
Zajedno sa novopodignutim spomenikom Konfučiju, Kineski kulturni centar će biti
novo urbano središte Beograda.
Konfučije (Kung Fu Ce ili latinizovano Konfucije) je
kineski filozof i socijalni reformator koji je živeo u 6. i 5. veku p.n.e.
Najznačajniji je po svom etičkom sistemu vrednosti koji je bio temelj kineske
državnosti i socijalne misli. Po Konfučiju, suština svakog čoveka je
čovekoljublje, a njegova parola savesnosti je: "ako želiš sebe da
uzdigneš, uzdigni druge". Očigledno da filozofija ovog kineskog mudraca i
danas predstavlja vodilju kineske spoljne politike.
Koliko juče, Konfučijeva ulica nosila je ime Trešnjinog
cveta. U ovoj ulici, u neposrednoj blizini novoprojektovanog Kineskog kulturnog
centra, nedavno je sagrađena zgrada ambasade Japana, u čijem sastavu se nalazi
prostor Japanskog kulturnog centra. Naziv ulice Trešnjin cvet odnosi se na
čuvenu japansku sakuru, cvet ukrasnih japanskih trešanja koje cvetaju već u
martu. U to vreme ceo Japan slavi procvat sakure i raduje se dolasku proleća.
Sakure su u Japanu predmet hiljadugodišnje tradicije obožavanja, jer su poštovana
metafora obnavljanja života. I sam sam pre nekoliko godina organizovao sadnju
japanskih trešanja u ulici Trešnjinog cveta. Japanci su se tom prilikom divili izuzetno
retkim i skupocenim vrstama sakura koje su zasađene.
Ekonomski i tehnološki giganti Kina i Japan, večiti
rivali Dalekog istoka zamršenih međusobnih državnih odnosa koji ponekad
dospevaju do zabrinjavajuće tačke, susreli su se u maloj novobeogradskoj ulici.
Kina najavljuje svetlu budućnost svojih strateških ulaganja u Srbiji. Japan je
od 1999. do danas najznačajniji humanitarni donator Srbiji. Na beogradskim
ulicama još uvek viđam žute gradske autobuse sa odštampanim japanskom i srpskom
zastavom na boku, koje je Japan poklonio Srbiji. Bar još neko vreme, dok ih
gradske vlasti ne prefarbaju u crveno. Pretpostavljam da crvena boja sadrži i simboličko
značenje, okrenuto prema budućnosti Beograda i Srbije...
No comments:
Post a Comment