Dnevnik zabluda
Ukleta kolekcija
Agonija sa rekonstrukcijom Narodnog muzeja u Beogradu još
traje. Ovo pitanje staro je decenijama, a stalna muzejska postavka zatvorena je
za javnost 2003., zbog nepostojanja bezbednosnih uslova za izlaganje i čuvanje
eksponata. Pominjano je da u prostorijama Narodnog muzeja temperatura leti
dostiže i 50 stepeni, zbog čega mogu da nastupe trajne posledice po eksponate. U
pokušajima da se muzej rekonstruiše, potrošeni su milioni. Muzejska zbirka je izmeštena
i data na čuvanje austrijskoj kompaniji Kunsttrans, a projekt rekonstrukcije i
proširenja muzeja poveren je arhitekti Milanu Rakočeviću. Radovi na rekonstrukciji predviđeni da započnu
2007., do danas nisu realizovani. Rakočevićev projekat je odbačen, a 2010. je odabrano
novo, ambiciozno rešenje arhitekte Vladimira Lojanice, predstavljeno kao
kvalitetnije u odnosu na prethodno. Međutim, ni novi projekat nije dobilo svoj
epilog. Rok za rekonstrukciju pomeren je na 2012., oko muzeja su postavljene
skele, da bi rok bio ponovo pomeren na 2014. U međuvremenu, po tužbi
Kunsttransa i sudskoj presudi iz 2013. država je obavezana da plati ovoj
kompaniji 2,5 miliona evra duga za skladištenje zbirke Narodnog muzeja. Nedavno,
odustaje se od rekonstrukcije muzeja i ulazi u skroman program sanacije. Zbog
svega, verovatno ćemo još čekati da zbirka Narodnog muzeja ugleda svetlost
dana. Ali, da li je to jedini slučaj upropaštavanja koji je zadesio našu
nacionalnu umetničku scenu?
U sastavu zbirke
Narodnog muzeja među najvrednijima je kolekcija Eriha Šlomovića. Za vreme
boravka u Parizu, ovaj Jevrejin iz Srbije je pred Drugi svetski rat došao u
posed velikog broja remek dela francuskih slikara. Koristeći se poznanstvima sa
francuskom slikarskom elitom i trgovcem umetnina Ambruazom Volarom, Šlomović je
uspeo da formira najznačajniju kolekciju svetskih autora u Srbiji. U njoj su se
nalazile slike Ronoara, Degaa, Matisa, Klea, Pikasa, Šagala. Više od 429 dela
Šlomović je predstavio 1940. na izložbi u Zagrebu, a više od 190 dela pohranio
je u sefovima pariske banke. Početkom Drugog svetskog rata jugoslovenski deo
kolekcije sakrio je u selu Bačina kod Varvarina. U toku rata, Erih je ubijen.
31. decembra 1944. Erihova majka je pokušala da vozom prenese slike u Beograd,
ali je poginula u željezničkoj nesreći. Erihova rođaka koja je preživela
nesreću uspela je da iz voza spase neke slike, ali ne i Pikasove grafike, "kojima
su vojnici palili vatru da se greju". 1949. kolekcija je predata Narodnom
muzeju u Beogradu. Zbog dugovanja za zakup, 1980. su otvoreni Šlomovićevi sefovi
u pariskoj banci, a pojedina dela u posedu banke prodata su 2010. na aukciji. Devedesetih
su Volarovi naslednici podneli tužbu protiv Srbije tvrdeći da Narodni muzej
nezakonito drži dela koje je svojevremeno Volar dao Šlomoviću na čuvanje... Burna
istorija Narodnog muzeja se nastavlja.
No comments:
Post a Comment