Slobodan Maldini: Ukleta kolekcija, Večernje novosti, 23. januar 2016.

Dnevnik zabluda

Ukleta kolekcija

Agonija sa rekonstrukcijom Narodnog muzeja u Beogradu još traje. Ovo pitanje staro je decenijama, a stalna muzejska postavka zatvorena je za javnost 2003., zbog nepostojanja bezbednosnih uslova za izlaganje i čuvanje eksponata. Pominjano je da u prostorijama Narodnog muzeja temperatura leti dostiže i 50 stepeni, zbog čega mogu da nastupe trajne posledice po eksponate. U pokušajima da se muzej rekonstruiše, potrošeni su milioni. Muzejska zbirka je izmeštena i data na čuvanje austrijskoj kompaniji Kunsttrans, a projekt rekonstrukcije i proširenja muzeja poveren je arhitekti Milanu Rakočeviću. Radovi na rekonstrukciji predviđeni da započnu 2007., do danas nisu realizovani. Rakočevićev projekat je odbačen, a 2010. je odabrano novo, ambiciozno rešenje arhitekte Vladimira Lojanice, predstavljeno kao kvalitetnije u odnosu na prethodno. Međutim, ni novi projekat nije dobilo svoj epilog. Rok za rekonstrukciju pomeren je na 2012., oko muzeja su postavljene skele, da bi rok bio ponovo pomeren na 2014. U međuvremenu, po tužbi Kunsttransa i sudskoj presudi iz 2013. država je obavezana da plati ovoj kompaniji 2,5 miliona evra duga za skladištenje zbirke Narodnog muzeja. Nedavno, odustaje se od rekonstrukcije muzeja i ulazi u skroman program sanacije. Zbog svega, verovatno ćemo još čekati da zbirka Narodnog muzeja ugleda svetlost dana. Ali, da li je to jedini slučaj upropaštavanja koji je zadesio našu nacionalnu umetničku scenu?

U sastavu zbirke Narodnog muzeja među najvrednijima je kolekcija Eriha Šlomovića. Za vreme boravka u Parizu, ovaj Jevrejin iz Srbije je pred Drugi svetski rat došao u posed velikog broja remek dela francuskih slikara. Koristeći se poznanstvima sa francuskom slikarskom elitom i trgovcem umetnina Ambruazom Volarom, Šlomović je uspeo da formira najznačajniju kolekciju svetskih autora u Srbiji. U njoj su se nalazile slike Ronoara, Degaa, Matisa, Klea, Pikasa, Šagala. Više od 429 dela Šlomović je predstavio 1940. na izložbi u Zagrebu, a više od 190 dela pohranio je u sefovima pariske banke. Početkom Drugog svetskog rata jugoslovenski deo kolekcije sakrio je u selu Bačina kod Varvarina. U toku rata, Erih je ubijen. 31. decembra 1944. Erihova majka je pokušala da vozom prenese slike u Beograd, ali je poginula u željezničkoj nesreći. Erihova rođaka koja je preživela nesreću uspela je da iz voza spase neke slike, ali ne i Pikasove grafike, "kojima su vojnici palili vatru da se greju". 1949. kolekcija je predata Narodnom muzeju u Beogradu. Zbog dugovanja za zakup, 1980. su otvoreni Šlomovićevi sefovi u pariskoj banci, a pojedina dela u posedu banke prodata su 2010. na aukciji. Devedesetih su Volarovi naslednici podneli tužbu protiv Srbije tvrdeći da Narodni muzej nezakonito drži dela koje je svojevremeno Volar dao Šlomoviću na čuvanje... Burna istorija Narodnog muzeja se nastavlja.