Dnevnik zabluda
Građani drugog reda
Piše Slobodan Maldini
Nedavno sam pročitao informaciju da su na preporuku
Ministarstva obrazovanja Japana mnogi univerziteti u ovoj zemlji najavili
izbacivanje humanističkih i društvenih nauka iz svojih akademskih programa. Ova
redukcija nastala je na osnovu zahteva Tokija da se univerziteti u Japanu
fokusiraju na discipline "koje treba da bolje odgovore potrebama
društva", a to su tehničke i informatičke nauke. Međutim, ono što je
krajnje zabrinjavajuće jeste namera srpskih vlasti da minimalizuju ili
upotpunosti ignorišu ulogu naših umetnika u društvu. Kao nikada do sada,
umetnici su skrenuti na društvenu marginu, a njihov rad je potcenjen do te mere
da država utiče na autorska prava umetnika i ukida im nacionalne penzije. Da li
su umetnici u Srbiji građani drugog reda?
U Skupštini je predloženo tumačenje odredbe Zakona o
autorskim i srodnim pravima po kojoj se "ne može smatrati kao autorsko
delo svaka rutinski izrađena fotografija, koja se pojavljuje i preuzima u
elektronskom obliku, bez obzira da li je originalna duhovna tvorevina
autora". Ovim tumačenjem otvorena su vrata praksi po kojoj bi se sve
fotografije mogle smatrati "rutinskim" i ne bi imale autorsku zaštitu.
Da bi zaštitili autorska prava, profesionalni fotografi bili bi primorani da
pred sudovima dokazuju "umetničku vrednost" svojih fotografija. Ovakav
nonsens, jedan od najvećih u evropskoj i domaćoj praksi, pokreće široku polemiku.
Jer, stav da je fotografija "javno dobro" onemogućava fotografe da
zaštite autorska prava, a s druge strane podstiče širenje piraterije. Jer,
savremena fotografija je digitalni medijum, a u njenom nastajanju uključena su i
autorska prava nosilaca licenci softvera za njenu izradu, obradu i dr. Konačno,
dolazi se do šire oblasti digitalne umetnosti koja uključuje grafike, filmove, pa
čak i knjige.
Paralelan proces koji razara našu umetnost jeste ukidanje
nacionalnih priznanja za vrhunski doprinos našoj kulturi, koje je predviđeno
Predlogom izmena i dopuna Zakona o kulturi. Ovim predlogom, ukidaju se tzv. nacionalne
penzije vrhunskih umetnika. Iako je u prvim izjavama ministra kulture
najavljena samo njihova "privremena suspenzija", ova odluka duboko je
degradirajuća za naše umetnike, posebno za one koji stvaraju vrhunska i međunarodno
priznata dela u krajnje društveno nedopustivim uslovima, na rubu egzistencije.
Iako su do sada umetnici - nosioci nacionalnih penzija u velikom broju
slučajeva birani sramotno, po kriterijumu njihovih bliskih veza sa aktuelnom vlašću
a ne prema umetničkoj vrednosti životnog dela, ne znači da ovaj vid pomoći umetnicima
treba ukinuti. Tim pre, jer ovo doživotno mesečno primanje i dalje dobijaju
sportisti koji su po pravilu materijalno obezbeđeni, a što ne treba dovoditi u
pitanje. Ali, kultura i umetnost danas više nisu važne ovoj državi, štaviše,
nepotrebne su.
No comments:
Post a Comment