Dnevnk zabluda
Dve nagrade
Piše Slobodan Maldini
Nedavno su dodeljene dve prestižne nagrade za izvedene
arhitektonske objekte u 2015. godini. Nagradu "Ranko Radović" dobio
je projekat sportske dvorane Prve osnovne škole u Obrenovcu arhitekte Jovana Mitrovića
(na slici). Druga, Godišnja nagrada Udruženja arhiteka Srbije za najuspešnije
delo iz svih oblasti arhitekture realizovano u protekloj godini dodeljena je
autorskom timu Mihaila Timotijevića i Miroslave Petrović Balubdžić za objekat
Muzej ugljarstva - Regionalni centar industrijskog nasleđa - Senjski rudnik.
Bez obzira što je arhitektonska aktivnost u Srbiji proteklih godina značajno
redukovana i što je broj kvalitetnih arhitektonskih objekata mali, nagrađeni
objekti ulivaju optimizam da još uvek postoji ono što se naziva dobrom
arhitekturom kod nas.
Nagrada Ranko Radović nosi ime po rano preminulom
arhitekti, profesoru i osnivaču departmana za arhitekturu u Novom Sadu. Iako
nije merilo najboljih arhitektonskih ostvarenja, ona može da ukaže na stanje u našoj arhitekturi.
Ovogodišnji nagrađeni rad predstavlja domet naše savremene arhitektonske
produkcije. Tu nije reč o velikom kompleksu ili velelepnoj arhitekturi, već o
skromnoj dogradnji fiskulturne sale u školi u Obrenovcu. Ukopavanje sprotske sale
u teren, čime je dobijen izuzetno niski gabarit, doprinelo je estetski
kvalitetnoj arhitekturi. U funkcionalnom smislu, postavlja se ozbiljno pitanje
logičnosti ukopavanja školskog objekta u zemlju na području nedavno teško
poplavljenog Obrenovca. Fasadna obloga projektovana u formi "tarabe" možda
ima svoje funkcionalno opravdanje, jer "štiti" stakleni zid sale od
spoljašnjih uticaja. U estetskom i stilskom pogledu, to je samo još jedan u
nizu arhitektonskih objekata na našoj sceni koji su obloženi rešetkastim
strukturama (ili brisolejima, "tranzenama" i sl.), a koje bih nazvao
jednostavnim izrazom "tarabizam". Međutim, bez obzira na nedostatke,
autor je uspeo da realizuje čist, savremen, jednostavan i možda jeftin
arhitektonski objekat, vrednog likovnog izraza.
I drugi, nagrađeni rad Udruženja arhitekata Srbije,
predstavlja karakterističan primer novih tendencija u našoj arhitekturi. Dogradnja
u istorijski datom arhitektonskom kompleksu načinjena je upotrebom jednostavne
kubične forme objekta, uz upotrebu materijala koji predstavljaju arhitektonski
kontrast. Na fasadi objekta primenjena
je "estetika grubog, zarđalog lima", što je zajedno sa
"tarabizmom" još jedan omiljen i čest modni arhitektosnki detalj koji
je dospeo na naše tlo sa decenijskom zadrškom u odnosu na slične primere u
svetu. Međutim i takav, objekat ima izvanredne likovne karakteristike, pre
svega enterijera, koji je projektovan u jednostavnom, minimalističkom maniru,
očišćen svakog nepotrebnog detalja. Očigledno, autori su se rukovodili maksimom
"manje je više" nemačkog arhitekte Misa van der Roja.
No comments:
Post a Comment