Slobodan Maldini: Legalizacija haosa, Večernje novosti, 16. januar 2016.

Dnevnik zabluda

Legalizacija haosa

Piše Slobodan Maldini

Kao i u mnogim drugim oblastima, u našoj arhitekturi ima previše ljudi koji se njome bave a da nisu za to kvalifikovani. Štaviše, oni sami misle da su u tome bolji od profesionalno školovanih arhitekata. Zbog ovoga, naša arhitektura je prepuna apsurda, a teško je nabrojati i opisati količinu gluposti koja tu postoji. Jer, istorija urbanističke prakse kod nas ujedno je i istorija kršenja urbanističkih zakona i pravila. U nizu dosadašnjih nelogičnosti nalazi se i nedavno usvojen Zakon o ozakonjenju nelegalno sagrađenih objekata. Iako bi ovaj zakon trebalo da stavi tačku na problem nelegalne gradnje, on sobom nosi niz posledica, među kojima je i nagrada onima koji su gradili suprotno zakonu. Iako se ovaj zakon ne bavi krivičnom odgovornošću, on abolira one koji su nezakonito gradili, a materijalni teret tog oproštaja svaljuje na one koji su radili u skladu sa zakonom.

Odmah nakon donošenja ovog zakona, neke opštine su otišle još dalje u podržavanju urbanističkog haosa. Skupština Beograda usvojila je odluku o određivanju spratnosti po zonama, na osnovu koje je omogućena legalizacija objekata sa više spratova nego što je dozvoljeno. Grad je podeljen na pet zona, u kojima je dozvoljena gradnja jedne ili dve etaže više od predviđene spratnosti objekata zakonskim planskim aktom. Na primer, u zaštićenoij zoni Knez Mihailove ulice, Kosančićevog venca (na slici), Dedinja ili starog jezgra Zemuna, dozvoljeno je prekoračenje zakonske spratnosti za jednu etažu, dok je na drugim područjima grada dozvoljeno prekoračenje od čak dve etaže. Ova odluka gradskih vlasti pokreće spiralu urbanističkog nasilja koja ima nesagledive posledice.

Zgrade legalizovane ili sagrađene u skladu sa ovom Odlukom nisu projektovane u skladu sa ostalim važećim zakonima u građevinarstvu. Zbog spratnosti, ovi objekti ne mogu da zadovolje statičke i protivpožarne propise, zakonsku regulativu koja definiše parkiranje vozila, propise o snabdevanju električnom energijom, vodom, grejanje objekata. U urbanističkom pogledu, haos se nastavlja povećanjem gustine stanovanja, opterećenjem saobraćaja, nedostatkom osvetljenosti i provetrenosti urbanističkih celina. I tu nije kraj. Jer, oni koji su pomilovani iako su kršili zakon gradeći po dve etaže više od dozvoljenog, kršiće ga i dalje. Ovaj put, imaćemo po četiri etaže više od dozvoljenog, čime će grad doživeti svoje konačno poslamljivanje. Na ovoj odluci zarađuju milione evra preduzimači koji su svojom neodgovornošću doprineli urbanističkom haosu. Ali, njom će teško biti zadovoljni stanovnici grada. Da citiram jednog građanina koji je za papreni iznos kupio stan u elitnom kraju oko Hrama svetog Save: "Došao sam kolima kući, kasno uveče. Sat i po sam kružio po kvartu tražeći mesto za parkiranje. Pred jutro, rešio sam da se iselim izvan centra, u Kaluđericu."