Dnevnik zabluda
Divlji urbanizam
Piše Slobodan Maldini
Srbija je zemlja apsurda.
U našem urbanizmu događa se već decenijama proces koji nije poznat u
drugim zemljama - divlja gradnja. Gradeći "divlje", ljudi podižu na
hiljade objekata bez dokumentacije, ne poštujući zdrav razum. Protiv divlje
gradnje država se "borila" tako što je nelegalnim graditeljima
dozvolila tzv. legalizaciju, nešto poput pomilovanja u krivičnom pravu. Danas
je na delu drugi, mnogo ozbiljniji proces, koji ima dalekosežno teške
posledice. Radi se o tzv. divljem urbanizmu, u kojem nas urbanisti ponovo
iznenađuju svojom glupošću. Divlju urbanizaciju sprovode opštine, a osnovni
akteri su urbanističke institucije. U tome im pomažu i inostrane, "konsultantske" kuće iz Evropske unije.
Radi se o nekompetentnom, haotičnom urbanizovanju zemljišta u Srbiji, ne sa
namerom da se u prostor uvede red, već sa direktnim ciljem da se opustoši džep
naših stanovnika i njihovim novcem napuni budžet. Radi se o sledećem.
Iskoristivši Zakon
o planiranju i izgradnji, neke opštine su usvojile prostorne planove u kojima
su odjednom i bez ikakve logike, proglasile za građevinsko zemljište: vikend
zone, neplodno zemljište, šume, livade, klizišta i sl. Određene su kategorije
ovog neiskorišćenog zemljišta, a vlasnici parloga, utrina, slatina, preko noći
postali su vlasnici građevinskog zemljišta. Budući da se njihove nove
"građevinske parcele" mere hektarima, njima su određena astronomska
poreska zaduženja. Po godišnjem poreskom rešenju, novi vlasnici
"građevinskih parcela" zaduženi su i za iznose koji premašuju stvarnu
vrednost njihovih "građevinskih placeva". U opštini Sremski Karlovci
(na slici), po poreskim rešenjima, za hektar parloga bez prilaznog puta, gde se
može dospeti jedino peške ili traktorom, bez struje, vode, telefona, interneta,
za zemljište koje niko neće da kupi jer za to ne postoji tržište, plaća se
godišnji porez veći nego što se plaća za stan veličine 100kvm u strogom centru
Beograda. Ili, plaća se više nego što plaćaju građani u Evropskoj uniji u nekim
zemljama koje su od nas mnogo razvijenije. Da podsetim na slučaj od pre
nekoliko godina, kada su novinari otkrili da je ministar u bivšoj Vladi vlasnik
"pašnjaka" koji se nalazi neposredno pored Hrama sv. Save u Beogradu.
Naravno, to zemljište je bilo tako formulisano da bude plaćen minimalan porez.
Ovo je možda teorijski
dobro za budžet, jer se on uvećava za mogući priliv sredstava po osnovu poreza
na građevinsko zemljište. Međutim, u praksi do tog priliva nikada neće doći,
jer narod nema novca da plati porez. Ljudima je jeftinije da napuste svoja
imanja, ako imaju gde da odu. Mladi beže u svet, dok su stari osuđeni na
ostanak u zemlji. U Srbiji je svake
godine manje 30.000 ljudi. Ako je nepodnošljiva za život sopstvenih stanovnika,
kako naša zemlja može da bude privlačna za strane investitore?
No comments:
Post a Comment