DNEVNIK ZABLUDA
GRADOVI I PARKIRANJE
Piše Slobodan Maldini
Već godinama pokušavam da nagovorim jednog prijatelja
koji živi u centru Beograda da me poseti tokom vikenda na imanju izvan grada. I
uvek dobijam isti odgovor: ne može da vozi svoj automobil, jer kad se vrati
neće više imati mesto da ga parkira. Navodno, svaki njegov odlazak automobilom
bio je stres, jer više nije mogao da pronađe mesto za parkiranje. Na kraju se odlučio da kupi
"Smart", jer ovaj automobil može da parkira bilo gde. Borba za
parking mesto u centru grada je bespoštedna. Napuštanje mesta kažnjava se
dugoročnom nemogućnošću parkiranja. Skrovitih slobodnih mesta za parkiranje sve
je manje i ona su sve udaljenija od centra grada. Lično sam, u potrazi za
praznim parking mestom završio na Kalemegdanu, na dnu vodom ispunjenog šanca
ispod Leopoldove kapije i Zoološkog vrta. Ništa bolja situacija nije u Novom
Sadu. Svaki slobodni pedalj zemljišta pretvoren je u gradski parking koji se
naplaćuje po satu.
U nameri da
pomognu vozačima, beogradski gradski oci su pre nekoliko godina organizovali
akciju "Parkiraj i bicikliraj". Ideja je da vozači parkiraju vozila
na novobeogradskoj strani Save i nastave posetu gradu električnim
biciklima.Iako praktična i originalna, ova ideja nije zaživela. Na parkingu kod
hotela "Kraun plaza" mesecima trunu bicikli čekajući svoje korisnike,
koji se retko odlučuju da u centar dođu biciklom. Jer, isti problem bezbednog
parkiranja čeka i bicikliste.
Hroničan nedostatak parking mesta dovodi do dugoročnog
zamiranja jezgra gradova. Više niko
ne postavlja pitanje da li je neki sadržaj u centru, već da li tu postoji
parking. Život grada polako se seli prema periferiji. Međutim, kakva je
situacija sa saobraćajem izvan centra grada?
Ako vas put
nanese u prigradska naselja u istočnom delu naše prestonice, brzo ćete shvatiti
da se nalazite u mega faveli. I tu više nije reč o problemu parkiranja, već o
mnogo širem, problemu fizičkog prolaska automobilom kroz uske ulice. Naravno,
ovde niko nije vodio računa o saobraćaju, pa su problemi mnogo veći od onih u
gradu. Mimoilaženje je moguće jedino na uskim raskrsnicama, a parkiranje na
ulici fizički nije moguće. Naravno, u ovakvom "mediteranskom"
urbanizmu uskih ulica i život je mediteranski, miran i opušten. U ove delove
grada ionako retko ko sa strane zalazi. Međutim, kako problem saobraćaja
rešavaju na Mediteranu?
U Italiji centre starih gradova svakodnevno zatvaraju za
motorni saobraćaj. Jednostavno, gradovi nemaju prostorni kapacitet da prime
veliki broj motornih vozila. Ljudi su se preorijentisali na skutere i
motocikle. Istovremeno, ulice su postale mesto života. Na njima se građani
okupljaju, druže, sede u kafeima, a deca se bezbrižno igraju na ulici. Uz pomoć
mediteranskog mentaliteta, u Italiji su od nastalog saobraćajnog problema
napravili urbanističku i socijalnu prednost.
No comments:
Post a Comment