Monday 9 June 2014

Slobodan Maldini "Gradovi i parkiranje", "Večernje novosti, 7. jun 2014.




DNEVNIK ZABLUDA

GRADOVI I PARKIRANJE

Piše Slobodan Maldini

Već godinama pokušavam da nagovorim jednog prijatelja koji živi u centru Beograda da me poseti tokom vikenda na imanju izvan grada. I uvek dobijam isti odgovor: ne može da vozi svoj automobil, jer kad se vrati neće više imati mesto da ga parkira. Navodno, svaki njegov odlazak automobilom bio je stres, jer više nije mogao da pronađe mesto za parkiranje. Na kraju se odlučio da kupi "Smart", jer ovaj automobil može da parkira bilo gde. Borba za parking mesto u centru grada je bespoštedna. Napuštanje mesta kažnjava se dugoročnom nemogućnošću parkiranja. Skrovitih slobodnih mesta za parkiranje sve je manje i ona su sve udaljenija od centra grada. Lično sam, u potrazi za praznim parking mestom završio na Kalemegdanu, na dnu vodom ispunjenog šanca ispod Leopoldove kapije i Zoološkog vrta. Ništa bolja situacija nije u Novom Sadu. Svaki slobodni pedalj zemljišta pretvoren je u gradski parking koji se naplaćuje po satu.

U nameri da pomognu vozačima, beogradski gradski oci su pre nekoliko godina organizovali akciju "Parkiraj i bicikliraj". Ideja je da vozači parkiraju vozila na novobeogradskoj strani Save i nastave posetu gradu električnim biciklima.Iako praktična i originalna, ova ideja nije zaživela. Na parkingu kod hotela "Kraun plaza" mesecima trunu bicikli čekajući svoje korisnike, koji se retko odlučuju da u centar dođu biciklom. Jer, isti problem bezbednog parkiranja čeka i bicikliste.

Hroničan nedostatak parking mesta dovodi do dugoročnog zamiranja jezgra gradova. Više niko ne postavlja pitanje da li je neki sadržaj u centru, već da li tu postoji parking. Život grada polako se seli prema periferiji. Međutim, kakva je situacija sa saobraćajem izvan centra grada?

Ako vas put nanese u prigradska naselja u istočnom delu naše prestonice, brzo ćete shvatiti da se nalazite u mega faveli. I tu više nije reč o problemu parkiranja, već o mnogo širem, problemu fizičkog prolaska automobilom kroz uske ulice. Naravno, ovde niko nije vodio računa o saobraćaju, pa su problemi mnogo veći od onih u gradu. Mimoilaženje je moguće jedino na uskim raskrsnicama, a parkiranje na ulici fizički nije moguće. Naravno, u ovakvom "mediteranskom" urbanizmu uskih ulica i život je mediteranski, miran i opušten. U ove delove grada ionako retko ko sa strane zalazi. Međutim, kako problem saobraćaja rešavaju na Mediteranu?

U Italiji centre starih gradova svakodnevno zatvaraju za motorni saobraćaj. Jednostavno, gradovi nemaju prostorni kapacitet da prime veliki broj motornih vozila. Ljudi su se preorijentisali na skutere i motocikle. Istovremeno, ulice su postale mesto života. Na njima se građani okupljaju, druže, sede u kafeima, a deca se bezbrižno igraju na ulici. Uz pomoć mediteranskog mentaliteta, u Italiji su od nastalog saobraćajnog problema napravili urbanističku i socijalnu prednost. 

No comments:

Post a Comment