Slobodan Maldini: Vreme stručnjaka, "Večernje novosti", 21. jun 2014

DNEVNIK ZABLUDA

VREME STRUČNJAKA

Piše Slobodan Maldini

Nedavno mi je jedan kolega arhitekta saopštio novost da je ušao u drugi krug konkursa za prijem u radni odnos pilota civilnog vazduhoplovstva. Mada znam da poseduje letačku dozvolu sportskog pilota, ova vest me je nasmejala. Na moje pitanje da li oseća odgovornost u nameri da se bavi poslom koji ne zna, on mi je spremno odgovorio da u principu nema razlike između pilotiranja i vođenja nekog preduzeća, grada, ili same države. "Ako se pojedinci usuđuju da vode grad od dva miliona stanovnika, zašto bi meni smetalo da konkurišem za mesto pilota putničkog aviona?"

I zaista, u svojoj odluci moj prijatelj se ne razlikuje od nekih naših "stručnjaka", "ekonomista", "doktora nauka" i univerzitetskih profesora. Nakon što su novinari osporili originalnost doktorata ministra Stefanovića i validnost engleskog doktorata Miće Jovanovića, rektora našeg "najstarijeg i najvećeg" privatnog univerziteta "Megatrend", gospodin rektor je za vikend odleteo privatnim avionom u London u nameri da "pronađe" svoju izgubljenu doktorsku diplomu. Ovi nedavni događaji pokrenuli su medijsku lavinu koja bi mogla da "proguta" stotine lažnih doktora nauka, pre svega naših univerzitetskih profesora, ali i polotičara. U isto vreme, novinari su "ulovili" novog beogradskog gradskog arhitektu Folića u krajnje sumnjivom predstavljanju sopstvene radne biografije. Pored stotina doktora nauka i međunarodno renomiranih beogradskih arhitekata, ovaj mladi i nedovoljno iskusni kolega postavljen je na najodgovorniju funkciju u gradu sa koje treba da vodi urbanizam megalopolisa. Ubrzo su novinari predstavili i okruženje ovog prvog arhitekte Srbije: izvesnu Staniju, starletu poznatu po nedavnoj izjavi da joj je šeik  iz Dubaija poklonio - ostrvo. U međuvremenu, povodom odluke Ministarstva prosvete da im  prepolovi sredstva namenjena za "Srpsku enciklopediju", oglasili su se i naši akademici. Najavljujući gašenje Enciklopedije, oni kritikuju državu zbog zanemarivanja kulture. Preko noći raspadaju se i državne izdavačke kuće, jer su im zakonom ukinuti statusi monopolista. 

Nemam ništa protiv mladih, niti onih koji nemaju doktorsku titulu. Jer, doktorska zvanja stiču se decenijama, a ne preko noći. Ali, pre nego što preuzmu odgovornost za posao za čije obavljanje je potrebna kompetencija, mladi treba da uče i steknu iskustvo. Nemam ništa ni protiv jadikovki srpskih akademika i državnih izdavača. Međutim, neki naši univerziteti, SANU i državni izdavači danas su institucije komercijalne prirode, a državna pomoć im dođe više kao bakšiš. Gradski službenici su ionako preplaćeni za posao koji (ne)obavljaju, a štete koje nam nanose su nenadoknadive. Krajnje je vreme da se upitamo: zbog čega im država uopšte uplaćuje novac? Srbija ionako ima višak doktora nauka koji, ne žaleći se, rade po Evropi kao kelneri i kućne pomoćnice.