Slobodan Maldini: Arhitektura za prirodne katastrofe, "Večernje novosti", 24. maj 2014.

DNEVNIK ZABLUDA

ARHITEKTURA ZA PRIRODNE KATASTROFE

Piše: Slobodan Maldini

Nedavne poplave koje su zadesile region Centralnog Balkana su nas upozorile na neophodnost strateških programa zaštite koje država treba da sprovede da bi dugoročno sačuvala narod i imovinu. Nauk koji smo izvukli iz teške situacije je da je neophodno sprovesti odgovarajuće urbanističko planiranje i arhitektonsko projektovanje koje će uzeti u obzir ekstremno teške situacije koje mogu da nastanu usled meteoroloških i drugih prirodnih ekstrema. Kako da se zaštitimo od prirodnih katastrofa: poplava, zemljotresa, olujnih vetrova?

Mogućnost događanja prirodnih katastrofa treba ugraditi u zakone. Urbanističkim planovima neophodno je izmestiti stambene i industrijske objekte sa potencijalno ugroženih površina. Potrebno je napraviti banku podataka svih moguće ugroženih područja i mesta i na njima predvideti posebne uslove za projektovanje. To uključuje: izgradnju odbrambenih sistema od plavljenja na ugroženim područjima, izgradnju sistema zaštite klizišta i zaštite od erozije. Na mestima gde su saobraćajnice izložene vetru, kao u Vojvodini, treba planirati sadnju zaštitinih zelenih pojasa. U stambenim naseljima koja su izložena podzemnim vodama, treba planom predvideti njihovu zaštitu.

Međutim, pored planiranja mogućih katastrofa u budućnosti, treba uporedo izraditi akcione planove sanacije šteta i posledica dosadašnjih katastrofalnih događaja. Pored biohemijskog čišćenja poplavljenih područja, treba raditi na izradi sistema građevina namenjenih katastrofom ugroženih područja. Kako to rade u svetu?

U evropskim gradovima na rekama koja su izložena čestim plavnim talasima, izgrađeni su sistemi zaštite od poplava. Najčešće su to betonski bedemi "L" profila koji, iako lake konstrukcije, odolevaju pritisku velikih voda. Na betonskou podlogu pričvršćen je montažni zaštitini zid koji ima visinu 100-godišnjeg vodostaja. Mobilnu zaštitu daju i odbrambeni sistemi koji su napravljeni od gume ili plastike, u obliku kobasičastih elemenata, poput pneumatika. Kada se postave duž obale i napune vodom, predstavljaju praktično i jeftino, sigurno sredstvo zaštite. Kada opasnost prođe, ove mobilne barijere se isprazne i spakuju.

Za one koji su izgubili krov nad glavom postoje brojna arhitektonska rešenja. Interesantan je projekat grupe Dizajn Faktori, koja je dizajnirala plastične elemente za gradnju u obliku "Lego" kockica (na slici). U njihovu unutrašnjost moguće je usuti pitku vodu ili smestiti nekoliko kilograma zrnaste hrane. Kada se hrana upotrebi, elementi se napune zemljom i međusobno spajaju, poput "Lego" kockica, gradeći kuću. Jordanski arhitekta Abir Sekali projektovao je kuće načinjene od naborane strukture čija spoljna površina apsorbuje solarnu energiju i pretvara je u električnu, a sadrži na vrhu rezervoar za vodu. One omogućuju neophodne uslove za boravak ljudi.