DNEVNIK
ZABLUDA
ARHITEKTURA ZA
PRIRODNE KATASTROFE
Piše: Slobodan
Maldini
Nedavne
poplave koje su zadesile region Centralnog Balkana su nas upozorile na
neophodnost strateških programa zaštite koje država treba da sprovede da bi
dugoročno sačuvala narod i imovinu. Nauk koji smo izvukli iz teške situacije je
da je neophodno sprovesti odgovarajuće urbanističko planiranje i arhitektonsko
projektovanje koje će uzeti u obzir ekstremno teške situacije koje mogu da
nastanu usled meteoroloških i drugih prirodnih ekstrema. Kako da se zaštitimo
od prirodnih katastrofa: poplava, zemljotresa, olujnih vetrova?
Mogućnost
događanja prirodnih katastrofa treba ugraditi u zakone. Urbanističkim planovima
neophodno je izmestiti stambene i industrijske objekte sa potencijalno
ugroženih površina. Potrebno je napraviti banku podataka svih moguće ugroženih
područja i mesta i na njima predvideti posebne uslove za projektovanje. To
uključuje: izgradnju odbrambenih sistema od plavljenja na ugroženim područjima,
izgradnju sistema zaštite klizišta i zaštite od erozije. Na mestima gde su
saobraćajnice izložene vetru, kao u Vojvodini, treba planirati sadnju
zaštitinih zelenih pojasa. U stambenim naseljima koja su izložena podzemnim
vodama, treba planom predvideti njihovu zaštitu.
Međutim, pored
planiranja mogućih katastrofa u budućnosti, treba uporedo izraditi akcione
planove sanacije šteta i posledica dosadašnjih katastrofalnih događaja. Pored
biohemijskog čišćenja poplavljenih područja, treba raditi na izradi sistema građevina
namenjenih katastrofom ugroženih područja. Kako to rade u svetu?
U evropskim
gradovima na rekama koja su izložena čestim plavnim talasima, izgrađeni su
sistemi zaštite od poplava. Najčešće su to betonski bedemi "L"
profila koji, iako lake konstrukcije, odolevaju pritisku velikih voda. Na
betonskou podlogu pričvršćen je montažni zaštitini zid koji ima visinu
100-godišnjeg vodostaja. Mobilnu zaštitu daju i odbrambeni sistemi koji su
napravljeni od gume ili plastike, u obliku kobasičastih elemenata, poput
pneumatika. Kada se postave duž obale i napune vodom, predstavljaju praktično i
jeftino, sigurno sredstvo zaštite. Kada opasnost prođe, ove mobilne barijere se
isprazne i spakuju.
Za one koji su
izgubili krov nad glavom postoje brojna arhitektonska rešenja. Interesantan je
projekat grupe Dizajn Faktori, koja je dizajnirala plastične elemente za
gradnju u obliku "Lego" kockica (na slici). U njihovu unutrašnjost
moguće je usuti pitku vodu ili smestiti nekoliko kilograma zrnaste hrane. Kada
se hrana upotrebi, elementi se napune zemljom i međusobno spajaju, poput
"Lego" kockica, gradeći kuću. Jordanski arhitekta Abir Sekali
projektovao je kuće načinjene od naborane strukture čija spoljna površina
apsorbuje solarnu energiju i pretvara je u električnu, a sadrži na vrhu
rezervoar za vodu. One omogućuju neophodne uslove za boravak ljudi.
... kad bi se dalo da se u v e k sluša struka, gde bi nam bio kraj, u najpozitivnijem smislu...? Ovakvi tekstovi su melem na rane i postradalima i pošteđenima. Ulivaju nadu, još jedino da se n a m e t n e takav način razmišljanja kao obavezan...U kolektivističkoj svesti o v o g naciona ( još smo mi podsvesno u plemenu!) način razmišljanja tipa ''svako čudo za tri dana'' n a m e ć e nametanje korisnih i spasonosnih razmišljanja i delanja.
ReplyDelete