Dnevnik zabluda
Lavirint administracije
Piše Slobodan Maldini
Nivo kulture
gradnje u Srbiji podignut je 2016. uvođenjem sistema izrade elektronske
građevinske dozvole. Graditelji se više ne suočavaju sa sporom administraciom, već
završavaju posao internetom, samo jednim klikom na dugme. Izdavanje
građevinskih dozvola je brzo, nema redova na šalterima, a korupcija iskorenjena.
Ubrzo po uvođenju, objavljeno je da se elektronske građevinske dozvole u
najvećem broju lokalnih samouprava izdaju brže od zakonskog roka 28 dana: u
Srbiji u proseku šest radnih dana, u Beogradu 14. Lista opština u kojima se one
izdaju za samo 1 dan je dugačka, a u najvećem kašnjenju je samo nekoliko
gradova, sa po manje od 20 dana. Pomak u ažurnosti administriranja uveo nas je
u novo doba. Međutim, šta se događa kada pokušamo da uknjižimo već izgrađeni
objekat?
Kada sam ranije ove
godine podneo zahtev za preknjženje stana, prijatelj agent za nekretnine
me je upozorio da pripremim novac za podmićivanje ili se naoružam strpljenjem,
budući da u redovnom postupku to traje unedogled. Ne verujući, predočio sam mu da
su moji papiri školski čisti i da se se radi o jednostavnom postupku koji ne zahteva
ni deset minuta rada. Podsetio sam ga na zakon koji za ovu jednostavnu
administrativnu operaciju predviđa rok 15 dana. Nasmejao se i poželeo mi sreću.
Odmah po ovom razgovoru pozvao sam Informativni centar katastra i upitao za
rokove uknjiženja. Odgovorili su da je rok 15 radnih dana, ali da pozovem za
oko mesec dana, kada će moj predmet sigurno biti završen. Zadovoljan odgovorom,
spokojno sam čekao da prođe mesec dana, nakon čega sam pozvao katastar. Moj
predmet je još uvek bio u radu. Poslao sam urgenciju, a zatim su sledile druga,
pa i treća. U odgovorima na njih upućivali su me na Kol centar, a tamo
usmeravali da zakažem termin za sastanak isključivo putem interneta, određenim
danima, u ranim jutarnjim časovima.
Narednih meseci više od 500 puta bezuspešno sam pokušavao
da internetom zakažem termin. U očaju, otišao sam u katastar i nakon
četrdesetminutnog čekanja pred šalterom zatražio informaciju o mom predmetu. Prosledili
su me kod šefa pisarnice, koji je odbio da me primi, pa sam se samoinicijativno
uputio u pravnu službu, ali mi je tu obezbeđenje na hodniku odbilo pristup. Revoltiran,
vratio sam se u šalter salu da predam novu urgenciju. Posle pedesetominutnog
čekanja, došao sam na red. Baš u tom momentu, u salu je utrčao stariji
penzioner, verovatno honorarno zaposlen u obezbeđenju zgrade, i uzviknuo:
"Napustite prostoriju! Imamo dojavu o bombi!" Narod je hitro izašao,
ali ja sam ostao unutra. "Napusti salu, bomba!" - prišao mi je čuvar.
"Ma neka puca, ja ne izlazim, pogotovo sada kada sam došao na red",
odgovorio sam. "Ti matori si se naživeo, ali meni se još uvek živi!"
- povika on i otrča napolje. Ostao sam u po život opasnoj zgradi katastra, sam.
Na slici: Lavirint administracije, foto: internet
Zakonski rok od 28 dana je zamena teza, jer se u medijima uporno navodi da je to rok za izdavanje građevinske dozvole, dok je to zapravo rok za izdavanje lokacijskih uslova (koji prethode građevinskoj dozvoli). Rok za izdavanje građevinske dozvole zapravo je 5 radnih dana, tako da ostvareni prosek izdavanja dozvole od 6 radnih dana nije baš za pohvalu... Pritom u svakom slučaju mediji "zaboravljaju" da kažu da svi ti rokovi počinju da teku od trenutka podnošenja zahteva sa uredno kompletiranom dokumentacijom, ne od trenutka kad investitoru padne na pamet ideja da bi mogao nešto da gradi...
ReplyDelete