Somborski plagijat, Večernje novosti, 11. oktobar 2019.

Dnevnik zabluda

Somborski plagijat

Piše Slobodan Maldini

Već duže vreme grad Sombor pokušava da obnovi svoj Spomenik Kralju Aleksandru Karađorđeviću, podignut davne 1940. godine. Ovo delo hrvatskog vajara Antuna Augustinčića je 1941. uklonila mađarska vojska, a komuniistička vlast ga je pretopila 1947. U nemogućnosti da dobije na upotrebu kalup originalne skulpture koji se nalazi u Hrvatskoj , gradska vlast je letos odlučila da raspiše nadmetanje za novi  spomenik. Osnovni uslov konkursa je da novi rad "ne sme da bude kopija originalnog spomenika".

Odmah po raspisu nadmetanja bilo je jasno da nešto nije u redu. Objavljen 2. jula, u vreme godišnjih odmora i neaktivnosti umetnika, konkurs je predvideo neverovatno kratak rok: 15. avgust, samo 32 radna dana, što je pred učesnike postavilo skoro nemoguć zadatak. Predviđena nagrada za pobenički rad iznosi 8.500 evra, dok su druga i treća nagrada neshvatljivo niske:  samo 600 i 300 evra, što nije dovoljno da pokrije ni deo troškova izrade konkursnog rada. Pored ultra kratkog roka, ovakva raspodela nagrada trebalo je da obeshrabri i odbije svakog potencijalnog učesnika na konkursu, eliminiše nepoželjnu konkurenciju i u prvi plan postavi onog autora koji je unapred siguran u svoj uspeh.

Iako je očigledno da je raspis bio samo nužna formalnost radi opravdanja odluke o trošenju sredstava građana za izradu spomenika, na konkurs su ipak stigla 4 rada. Među njima i radovi nasamarenih doajena srpskog vajarstva: 92-godišnjeg univerzitetskog profesora Miodraga Živkovića i  Dragana Radenovića, člana Akademije lepih umetnosti Francuske. Dvojica vajara osvojili su drugo i treće mesto, dok je prvo pripalo njihovom mlađem kolegi Zoranu Ivanoviću, vanrednom profesoru na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Ali, šta karakteriše Ivanovićev rad?

Umesto da bude eliminisan zbog nepoštovanja konkursnih uslova, prvonagrađen je rad koji, jedini među pristiglima, ima izuzetnu i detaljnu sličnost sa Augustinčićevim delom. Na njemu kralj uspravljeno jaše na konju u identičnoj pozi prethodnika - sa visoko uzdignutom sabljom u ruci, a konj ima isti stav prednjih nogu i karakterističan zgrčeni pokret glave u levo. Budući da se ne radi o replici, u pitanju je očigledan, loš plagijat.

Od Augustinčićevog do današnjeg spomenika prošlo je 80 godina.  U tom periodu, savremena skulptura je evoluirala u odnosu na nekadašnju. Današnji umetnički izraz je dublji, tehnike usavršene, tehnologije nove. Plagijator velikana Augustinčića ne može postati veliki skulptor, a loš plagijat ne može predstavljati grad Sombor na dostojan način. Posle ovog konkursa, ostaje gorak ukus i svest da smo zbog neznalica i neupućenih koji se mešaju u umetnost, po ko zna koji put izgubili jedinstvenu priliku da pokažemo sopstvena kulturna dostignuća. Ali, još uvek nije propuštena šansa da zbog očiglednih nepravilnosti konkurs bude poništen.

Na slici: Augustinčićev i Ivanovićev spomenik, foto: lična arhiva