Dnevnik zabluda
Metro
Piše Slobodan Maldini
U poplavi neverovatnih vesti, skloni smo da poverujemo u
mnoge. Pre par godina, po objavi holandske organizacije "Mars 1" o
kolonizaciji Marsa, "što će biti finansirano iz realizacije rijaliti
programa na Crvenoj planeti", za ovo putovanje bez povratka prijavilo se čak
pet Srba. Nedavno, nekako u isto vreme kada je jedan kandidat za gradonačelnika
Beograda najavio plan da uvede vazdušnu liniju od centra grada do Avale
dirižablom, medijima je predstavljena beogradska podzemna železnica tako što su
puštene u prodaju karte za vožnju metroom. Prilikom javne kupovine danas neupotrebljivih
ulaznica, političari promoteri Beogradskog metroa zaboravili su da napomenu
bitnu stvar: metro ne postoji.
Pre neki dan
prošao sam derutnim podzemnim prolazom beogradskih Terazija. Šokiran slikom
jada, video sam u centru grada beskućnike kako leže na kutijama po podu,
umotani u ćebad, pokušavajući da se zaštite od smrzavanja. Rastužilo me je kada
sam video kako ovi stari, pregladneli ljudi, nemoćni čak i da prose, nemo leže
pogleda uprtih u prazninu ispred sebe. Proteklih godina, u javnosti se manje spominju
problemi sirotinje. O njoj se nedovoljno vodi briga. Unosnije je baviti se "svetlom"
budućnošću i pritom ne biti uznemiravan teškim prizorima današnjice. Umesto prljavih
podzemnih prolaza sa beskućnicima, tema političara danas je blistava sutrašnjica
prestonice oličena u izgradnji podzemne železnice. Međutim, da li nedavno
objavljene karte za vožnju beogradskim metroom predstavljaju realnost i da li
smo ikada bili bliže izgradnji metroa?
Prema najavama
gradonačelnika, Beograđani će se voziti metroom već 2022. Po rečima Toma Mekeligota,
predstavnika kanadske kompanije WSP koja je izradila "Smartplan" - plan
saobraćajne infrastrukture grada, prva linija metroa spajaće pustaru na
jugoistoku grada - Makiško polje, preko plavnog Beograda na vodi, sa drugom
pustarom - Adom Hujom i Višnjicom. A pored hiljada domaćih nezaposlenih stručnjaka,
metro će projektovati i realizovati stranci.
Ali, istorija
beogradskog metroa seže u prošlost. Još 1968. domaći planeri na čelu sa Savom
Janjićem predstavili su plan metroa sa tri linije. U studiji koju je od 1973.
do 1976. izradilo više od stotinu tadašnjih vodećih srpskih inženjera,
istaknuta je najpovoljnija varijanta sa pet samostalnih linija metroa. Prva
linija spajala je centar Zemuna i Vukov spomenik, a druga Dorćol i Autokomandu.
Tada je izrađen i projekat sa sve dizajniranim metro stanicama i detaljno
izrađenim maketama vagona gradskog metroa. Nekadašnji gradonačelnik Branko
Pešić Beograđanima je predstavio projekte podzemne železnice zajedno sa planom
spuštanja grada na reke, što bi danas nazvali Beogradom na vodi. Za razliku od
današnjeg metroa kojeg oblikuju strani planeri i projektanti, u prošlosti je on
u potpunosti bio plod rada domaćih stručnjaka.
Na
fotografiji: Beogradski podzemni prolaz, foto A. Stanković, Večernje novosti
No comments:
Post a Comment