Dnevnik zabluda
Patološka i naivna umetnost
Piše Slobodan Maldini
Nedavno je na konkursu odabran projekat koji će 2017. predstavljati
Srbiju na izložbi umetnosti u Veneciji, poznatom Bijenalu. Radi se o projektu
"Enklava - slikarstvo, posledica ovakvog života" koautora Vladislava
Šćepanovića, Milene Dragićević i Dragana Zdravkovića. Kustos ovog projekta Nikola
Šuica vraća izgubljeno štafelajno slikarstvo na "elitnu" srpsku
likovnu scenu. Putem ulja na platnu, ovi slikari "prenose osećanja
opterećenosti globalnim tranzicionim procesima i ukazuju na posledice takvog
življena". Među autorima su dvojica profesora beogradskog Fakulteta
primenjenih umetnosti, kustos je profesor istog Univerziteta umetnosti, a u
sastavu žirija konkursa su njihove kolege: trojica profesora istog fakulteta. Država je za izložbu izdvojila čak 20 miliona
dinara. Poređenja radi, za decenijski duge projekte kapitalnih izdavačkih dela,
sa desetočlanim timovima, država izdvaja po 400.000 dinara. Postavlja se pitanje:
šta je toliko značajno u ovom projektu i šta predstavlja njegov autor?
Vladislav Šćepanović, student cetinjskog Fakulteta
likovnih umetnosti, donedavno vd direktora Muzeja savremene umetnosti u
Beogradu, poznat je po slikarstvu u kojem istražuje medijske scene kao izraz
moći kapitala i vladajućih ekonomskih i političkih struktura. Među njegovim
poznatim slikama su portreti Arkana (slika levo), Slobodana Miloševića i
Radovana Karadžića, koje je naslikao u maniru vizantijskog fresko slikarstva,
sa svetačkim oreolom na glavi. Ovim slikama on šalje jasnu poruku o Srbima i
srpskom društvu kao konfuznom, politički nezrelom, ogrezlom u kriminalu, u
kojem su vrednosti poremećene u korenu. Upravu tu sliku o Srbiji su tokom
ratova devedesetih kreirali moćnici sa Zapada, na osnovu koje su Srbi satanizovani,
a nacija tretirana kao "patološka", "kriminalizovana". Zabrinjava
što isti kulturni obrazac i nakon 25 godina, sami šaljemo u Veneciju.
Ova paradigma je neposrednije vidljiva u srpskom naivnom
slikarstvu. Ali, za razliku od Šćepanovića koji svojim akademskim deža vi manirom izaziva reakciju
publike, naivni slikar Kristijan Golubović, momak "s one strane
zakona", isti kulturni diskurs izražava u svojim slikama na sasvim
drugačiji način (slika desno). Njegova namera nije da iznenadi publiku, već da
izrazi sopstvene emocije pokajnika zarobljenog u vrtlogu ovakvog ludila. Čovek koji
je veći deo života proveo iza rešetaka, koji zna kako je "popiti
metak" i biti progonjen zbog trgovine heroinom, izvorno je neposredan kada
svoja osećanja prenosi na slike. A njegovo naivno slikarstvo je potpuna
suprotnost akademskom: na svojim slikama on traga za ljudskim okvirom izgubljenim
u ludilu, pokušavajući da iznađe klicu humanosti i pokajanja. Za razliku od
akademskog predstavnika Srbije u Veneciji, Kristijan se izražava na mnogo
snažniji i neposredniji način.
No comments:
Post a Comment