Dnevnik zabluda
Kultura protesta
Piše Slobodan Maldini
Narodni protesti su sastavni deo naše istorije i kulture.
Srbi su se borili protiv vekovne turske dominacije, sa završnicom u Prvom i
Drugom srpskom ustanku, koji su nakon 1815. doveli do stvaranja Kneževine
Srbije. Na severnim teritorijama protivili su se mađarskoj dominaciji, što je
je kulminiralo Srpskom revolucijom 1848. i stvaranjem Vojvodstva Srbije. Protest
protiv antisrpskih stavova mladog Vinstona Čerčila iskazao je vojvoda Tankosić 1903. kada je budućem premijeru Britanije
udario šamar tokom posete aristokrate Beogradu. Tankosića je austrougarska
vlada smatrala odgovornim za Sarajevski atentat 1914., a posledice njegovih
postupaka osećamo i danas. U istoriji nije zabeležen sličan građanski protest
protiv fašizma, kao u Beogradu 27. marta 1941.
Posle Drugog
svetskog rata, kultura protesta je promenjena. Studentske proteste 1968.
pratila su javna predavanja i koncerti. Devedesetih su građani mirnim šetnjama
izražavali neslaganje sa vlašću. Ali, da su protestanti napušteni od svojih
vođa bilo je poznato već kada su neki lideri
tadašnjih protesta zamenili ulicu odlaskom u zemlje - poreske rajeve. "Revolucionari"
iz devedesetih, danas ne idu na ulice. Oni su bogati biznismeni, pripadnici
džet seta.
Nedavno su u Beogradu održani mitinzi na kojima su
građani izrazili nezadovoljstvo zbog lošeg stanja u našem urbanizmu. I dok su
donedavno proteste redovno organizovale političke organizacije, ova okupljanja
građana organizovana su izvan njihovog uticaja. Da li je to znak da je kultura
protesta u Srbiji ušla u novu fazu, kada građanima nisu potrebni političari ni partije
da izraze svoje nezadovoljstvo?
Urbanističke institucije u Srbiji danas su neme, a
strukovna udruženja se ponašaju kao da žive u drugoj zemlji, u kojoj je sve
potaman. Akademija nauka se stidljivo javlja ponekim dopisom, a Akademija
arhitekture je otupila oštricu kritičkog mača nakon što su neki njeni bučni članovi
angažovani da rade za aktuelnu vlast. Doskorašnji opozicionari, preko noći
postali su saučesnici u procesu čiji su bili najveći kritičari. I tu nije kraj.
Zbog svega ovog, naši gradovi danas su
ružni i neprimereni, a njihovi razvojni planovi su tempirane bombe jer nisu
rađeni zbog interesa stanovnika, već
interesa sitnog i "krupnog" kapitala. Novosagrađene zgrade u Beogradu
danas su u proseku za dva sprata više nego što je planovima dozvoljeno, a
urbani prostori su degradirani do dna humanosti življenja.
Da li patkica umetnika Florentijna Hofmana (na slici) koja
je maskota protesta protiv projekta Beograda na vodi još uvek ima čisto lice? Imaće
ga sve dok je bezazlena i ne predstavlja značajniju pretnju interesima moćnika.
Ali, onog trenutka kada se među protestante - idealiste uvuku političari,
patkica više neće imati svoju svrhu. Biće samo zaboravljeni simbol kulture
protesta kod nas.
No comments:
Post a Comment